Rika j’ beli grad,
Mej dvima gorama,
Ona j’ ograjena
Hladnima vodama.
Lipje su Bakarke 5
Po drva hodeći,
Nego Rikinjice
V kamarah sideći.
Rikinjice mlade
Šeću po palade, 10
One mi zašeću
Do veloga broda.
One zazivaju
Kapitane z broda:
„Kapitani mili, 15
Kapitani dragi,
Šaljite nam na kraj
Najmlaji mornari!“
„Ne morem van mladim,
Toga učiniti, 20
Zač nam je noćaska
Jadra otvoriti,
Z jasnum mesečinum
V Mneci dojadriti.
Mneškinjinje mlade 25
S poneštar gledaju,
Materan njihovim
One govoriju:
„Pokle su nam, majko,
Mneci s’ sagradile 30
Ni takova driva
Va nje dojadrilo.
