Prikrasna strelice, tako mi života,
sva mi je u srce taj tvoja ljepota;
er me si naučila tve lice ljubiti,
sad me s' razlučila ter se grem ubiti.
Rijeti ću ovoj sad, nu pamet postavi, 5
jakino ljuven jad, i ne zaboravi:
ako me ne uzmeš opeta u skut tvoj,
di skonča vidjećeš nevoljni život moj.
Neka se pohirim uza te ja mal čas,
jeda ja prihinim prisvijetal tvoj obraz; 10
jer kad se spomenem od njega, sunačce,
za velik čas potem procvili srdačce.
Krosto te sad molim, moj venče zeleni,
ne čin' me da cvilim u željnoj ljubezni.
Ovo t' sam za služit u rukah, sunačce, 15
dopus' mi sadružit veselo srdačce.
Dosta.
