Pređi na sadržaj

Pjesan XVI (Saltijer slovinski)

Izvor: Викизворник
Pjesan XVI
Писац: Игњат Ђурђевић



Pjesan XVI

Progonjen nepravedno, kaže bogu pravednos svoju, tuži se na svoje
progonitelje i u način od, proklinanja nariče im duhom proročanskijem
teške pedepse s nebesa.
 
 


* * *


   Bože, usliši pravdu moju,
mu razumjej molbu odzgara;
mu molitvu slišaj, koju
šljem ti iz usni bez privara.
   Nek zlotvore moje i mene5
sudi slavno lice tvoje,
i tve oči božanstvene
neka vide što pravo je.
   Ti znaš dobro da krivine
u mom srcu naći nije;10
kušo si ga, gospodine,
što si mogo pomnjivije.
   Kušo si ga i u noći,
da u tmini grijeh ne skriva;
kušo si ga sa svom moći15
plamom jacijeh suprotiva.
   Er ne samo da prignuti
ne htjeh dušu na grijeh hudi,
nu se ustručah spomenuti
i besjedom grijehe od ljudi.20
   I cijeć riječi tvojijeh usti,
kijem mi obeća raj u plati,
nikad stupaj moj ne pusti
trudne pute tve čuvati.
   S toga uzroka i odsade25
uzdrži me po tvom putu,
neka stupaj moj ne pade
u pakljenu propas ljutu.
   K tebi, o kralju svijeh najviši,
vapih, er se sveđ mi umoli;30
ah me i sada riječi usliši
i tve uši prigni doli.
   Ti, kî ufanjem, tko te scijeni,
braniš tugam prid najtvrđijem,
čin' da tvojijem prema meni35
svijet se čudi milosrđem.
   Zatoj molim tvu desnicu,
od svijeh, kî se njoj opiru,
da me, od oči kô zenicu,
neockvrnjenom čuva u miru.40
   Zasjeni me, o mâ slavo,
tvoje obrane srećnijem krili
isprid zlobnijeh, kî nepravo
mnokrat me su ponižili.
   Oni život moj njekada45
opkružiše, da zarobe
bijesni i kako žirna stada
u brlogu tusti od zlobe.
   Glasom vapeć slobodnime
svaki na me što ne izreče?!50
ter obujmi, da strati me
ter me izagna nadaleče.
   Svaki zloće pun i bijesa
prignu oči na tle doli,
za ne pazit put nebesa 55
i tvoj vidjet trijes oholi.
   Oni srcem podbiše me,
regbi spravni na plijen lavi,
koji iz hridja potajnijeme
okom preže lov krvavi.60
   Ustan', bože, na onega
kî nad inijem na me mrzi;
prije vremena satri njega
i na zemlju ružno vrzi.
   Protivnicim tvo'im ugrabi65
mač, proć meni kî njim' poda,
iz njih ruke nek prišla bi
opet k meni mâ sloboda.
   Po životijeh njih smionih
prostri ubojni tvoj bič vrli;70
daleko ih drž' od onih
kî su za te svijetu umrli.
   Viđ gdi utroba puna 'e svima
zlata, u rudah ke si skrio;
djecom plodni, pušta'u njima75
po svo'oj smrti blaga dio.
   A ja od pravde s blagom drazim
prid tve rajsko lice doć ću,
i kad slavu tvoju upazim
nasitit se potpuno ću.80
   Trojstvu u tvomu, vječni bože,
od nas primi slavu i diku
kâ bi, kâ jes, kâ ne može
n'jednom vlasti dospjet viku.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.