Otkad me je ostavila
prigizdava tvâ ljepota,
živem tužan bez života
i bez duše, dušo mila.
Ginem, sahnem, gasnem, blidim 5
ranjen tugam bezbrojnijeme,
misleć kad će doći vrijeme,
mâ Ljubice, da te vidim.
I razmišljam da jednako
nije bitje moje i tvoje: 10
ja umiram, o gospoje,
a ti uživaš dobro svako.
Ti uživaš u radosti
vode, dubja i zeleni,
a ja kunem, vajmeh meni, 15
me nezgode, me žalosti
ke mi skrovna sumnja uzroči,
jesam li ti u milosti
al' sam dalek tvôj ljeposti
tako od srca kako od oči. 20
Ah da mogu krila od ptice
po ljuvenom čudu steći
za u tebe doć leteći,
uzdisana mâ božice!
Nu pokli mi po naravi 25
nije to dano, moj pokoju,
posilam ti dušu moju
na krilijeh od ljubavi.
