OKIĆ-GRAD
ših knjiga na svome stovarpštu. 1712 izdao je 0. Žnvot Sv. Katarine M. Divkovpća latpnskim pismenima i na kraju knjige dodaje: Vgou k^š^ć ćeguazNć _ tepočašć os! 2 <o1a paćosNze i BiI^ćh 1 Vag1i1a Ossć! k^š^aga pa KpT os1 Nagua1oi ros! z1atepuet 8. Bopišsa; s t a 1oNkoueg ossNpa uez1, U tom popisu ima nabrojena 51 knjiga. 1743—1764 nastavio je započeti rad Špmun Oki, a naslednik Karlo Antun Oki prešao je 1782 u Dubrovnik, i onde je 1783 osnovao kljižarzg p prvu štamparnju u Dubrovnnku p u celoj Dalmacijp, u kojoj je do 1787 štampano preko 50 maljnh i većih stvari a među ljpma novo izdalje talijansvih pesama S. Bobaljevića i M. Monaldija (1783), Crijevnćevih SotegKapa (1786) i Delabelpna rečnika (1785) a prvo izdalje Đurđevićeva Žpvota Sv. Benednkta (1784). V. Pr. OKIĆ-GRAD, razvaline staroga grada u Hrvatskoj, oblast Zagreb, srez Jastrebarsko, opština Klinča-Oela; na samačkom strmenom bregu (495 m), od Plešivice (780 m) zI km (pravac) k severoistoku, stalno na vidiku od Zagreba do Jastrebarskoga. Prvi put se pomplje 0. 1193, a prvi po imenu poznati vlastelin bio je Jaroslav (1217). Njegov sin Ivan ratovao je protiv Tatara, dobio je od kralja Bele IV Samobor »kod grada 0.« i dopuštenje da sagradi grad Lipovac, u Samoborskoj Gori, jer je 0. bio odviše izložen nadadima. 1273—1274 0. je župan bio Dioniz (1274—1275 ban hrvatski), od roda Babonića, a posle njegove smrti (1275) pomenuti Ivan Jarosavljević. Od 1293 0. je bio u vlastp knezova Babonpća Blagajskih do 1327, kada su ga izgubili u borbi protiv kralja Karla I. Do pod kraj 14 veka 0. je ostao u kraljevskoj vlDsti. 1393 kralj Sigismund ga je za 10.000 forinata prodao Tomašu, snnu Benvenutovu. Tomaš je bno 1395 senjski vikar, te je iste godine dao popisati međe grada 0. po zagrebačkom kaptolu. Promenivšn neke gospodare (među ostalima Frankapane, Nikolu i Martina, 1419—1470) 0. je naposletku kupljen za 6.000 zlatnih forinata i dospeo je u ruke đurokoga biskupa i kraljevskog kancelara Tome Bakača. Zatim su 0. držali ljegovi nećaci, grofovi Vrdedi, od kojih je Petar 1575 pod 0. sagradio dvor u Kerestincu. 1592, 1593 i 1595 0. sjG p okolinu napadali i plenili Turci. Potom je grad propadao. Još 1707 dobili. su Vrdedp od kralja Josnfa I novu darovnicu za Kerestnnec i, već sasvim oiusteli, 0. dvor Kerestinec s gradom 0. držali su Vrdedi do 19 veka, kada je prešao u vlast grofova Palavičina,, a napokon kupovinom u ruke plemića Tirka, pa Mihalovića. 0. kraj bio je naseljen već u neolitsko doba. Pod 0. je seoce (sa 416 stanovnika) Okićka Sv. Marnja, tako zvano po župnoj
vijarada, kojp su svi pod vegetacijom. Zapadnnm podnožjem planine prolaze drun i železnička. pruga Sarajevo — Doboj— Slavonskp Brod, severoistočnim, železnička pruga i drun Doboj—•Gšranica— Donja Tuzla, a preko planine vode više pešačkih puteva i staza. P. Bujević. OIDIUM (SMšt) je gljivična bolest vinove loze. Razvija se na svina zelenin delovima stabljike i najvnše udp bobpcana. U SHO se širi najviše u Prpnorju, a osobito za vreme toplih i vlažnih todina znatno umanjujućn rod. I. R. OJSTRICA, planina u Slovenačkoj, na srednjem delu Kamnišknh Alpa, visoka 2.350 m, p znamenita po krasnom vidiku. Na južnoj strani 0. podignuta je pod vrhom Kuća na Korošpci p Kocbekova Kuća, a. na severnoj strani prostire se ispod 0. Logarska Dolnna, jedna od najlepših alppskih dolina u Slovenačkoj. P. V. OKANOVIĆ DRAGUTIN, divpziski đeneral (17/4 1872, Beograd). Po svršetku cele gimnazije u Beogradu, stunio je u Vojnu Akademiju 1/9 1890. Za koljičkog potporučnika proizveden je 2/8 1893, za kapetana 2/8 1901, za pukovnika 1/10 1915, za đenerala 5/1 1923. Do aprila 1903 bio je vodnik u koljici <11 puk), u đeneralštabnoj Akademiji u Rueiji, na službi u mobilizaciskom odseku Glavnog Đeneralštaba, ađutant koljičke brngade (I i II), ađutant koljičke divizije, komandir eskadrona (u I puku). Alrila 1903 mu je uvažena ostavka na službu, 29/5 1903 je reaktiviran. Do 1906 bio je komandir eskadrona u konjici (u IV puku). 1906 stavljen je u pensnju po molbi, 1/1 1907 je reaktiviran i do 1909 bio je komandant puka u koljici (IV). 1909 stavljen je ponovo u nensiju, a 6/4 1913 je reaktiviran. 1919 bio je ponoćnik komandanta celokupne žandarmerije, 1920 inspektor konjice i komandant konjpčke divizije, 24/9 1921 do 14/9 1923 komandant 1 konjičke diviznje, od 14/9 1923 inspektor koljice do 2/3 1924, kada je stavljen u pensiju. U ratu 1912—1913 bio je načelnik štaba diviziske oblasti (Drinske). U ratu 1914—1918 bpo je komandant drinskog konjičkog diviziona II poziva, načelnik štaba diviziske oblasti (Drinske), pomoćnik komandanta koljičke divizije, zastupnik komandanta dunavske diviziske oblasti. v. B. OKATAC, dalmatinska vrsta grožđa, iz koga se priređuje proseko. I. R. OKI BARTOLOMEJ (Ossćh), štampar i knjižar u Veneciji (1702 — 1743). 0. je bio izdavač dubrovačkih i dalmatinskih nisaca. 1703 izdao je IV izdanje Gundulićeve pesme Suze sina razmetnoga, i na kraju knjige,dodao je opširan popis na81
