8
Istina oko je naše tako napravljeno da može da primi
i suviše slabu i suviše jaku svetlost time, što se ze-
nica skuplja i širi, te reguliše količinu svetlosti, ali
i to regulisanje ima izvesne granice.
Kad imamo potrebe da radimo sa svećom, koja je suviše slaba, mi ćemo predmet koji gledamo, približiti našem oku. Kad to učinimo onda se u oku izvrši iz- vesna promena — sočivo se ispupči.
Ako to traje malo, onda čim prestane, očno se so- čivo povrati kako je i bilo, i ništa mu ne škodi. No ako to traje duže i ponovi se svaki dan po više sati, onda će oko ostati u tom napregnutom stanju, a to znači da će sočivo ostati ispupčeno, i mi smo ostali kratko- vidi. To su posledice slabog osvetljenja. Od toga pate svi oni koji rade spram slabog osvetljenja. Dokaz da se doista pati od nedovoljnog osvetljenja pokazuju statistički podaci koji se najbolje mogu da pokupe po školama.
Vi znate da đaci dok su u školi tamo manje uče; glavno učenje predmeta vrši se u veče, kod kuće, pri svetlosti lampe, pri veštačkom osvetljenju, koje je u naj- više slučajeva vrlo nedovoljno.
Iz statističkih podataka pokupljenih iz takvih škola, pokazuje se da to noćno učenje uvećava broj slučajeva krat- kovidosti. ProF. Kon ispitao je 9400 đaka iz 24 nemačke gim- nazije i našao je, da procent kratkovidosti iznosi 22% u prvoj, 27% u drugoj, 36% u trećoj, 46% u četvrtoj, 55% u petoj i 58% u šestoj godini školovanja, dakle više od polovine đaka postali su kratkovidi. Iz toga dakle jasno vidite, kako je štetno po oči kad je osvetljenje slabo, što će biti slučaj ako usvojimo gasno osvetljenje. Istina mi možemo da uvećamo gasno osvetljenje, uvećanjem brojeva lampi. Ali vi ćete videti malo čas drugi razlog koji nam ne dopušta znatno uvećavanje broja lampi te za to kad po jačini svetlosti uporedimo gasno i električno osve- tljenje, izlazi da prevaga ostaje na strani električne svetlosti.
