Page:Botanička bašta u Beogradu.pdf/17

11

    Dosta su za botaničku baštu postali važni i kame-
njari (rochers), osobito u novije vreme, od kako se uvidela
potreba s jedne strane, da se biljkama što traže jaču
svetlost, ili što begaju od sunčane žege, što rastu na
kamenu ili po brdima, pribave prirodni uslovi za život,
a s druge strane da se očigledno pokaže onima, što biljke
proučavaju, na kojim ih mestima valja u divljini potra-
žiti. Ti su kamenjari za kratko vreme, od kako su u bašte
ušli, jako omileli valjda zato što, kao ono krš u
šumi ili čukar navrh brda, bašti šarenilo poveća-
vaju; s toga ih se ni jedna bot. bašta od sada ne sme
da lišava.
    Za sada su u našoj bašti ti kamenjari zastupljeni
omanjim gomilama kamenja, na koje su posađene brdske biljke
što su mogle do sada da se nabave; kasnije će se te biljke
preneta na mesta, koja im po sistematičkom redu pripadaju,
a samo će na svome mestu ostati velika kamenita terasa
(br. 8) koja je namenjena pogledu (belle vue) po bašti. Ovaj
će, kamenjar, kad ga jednom obuzme zelenilo od bršljana,
što je naokolo posađen, i kad bolje uznapreduje neko na te-
rasi posađeno rašće, imati u bašti da predstavi lepu
grupu povijajućih se biljaka (lianes). Iza tog kamenjara
nalaze se za sada po neke naše novosti ili retkosti —
Ramondia, Viola, Cyclamen i dr., koje samo u zaklonu od
žege sunčane dobro napreduju.
    Osim do sada spomenutih partija, što u sklop bota-
ničke bašte ulaze, imaju još dva odeljka, koja su vredna da
se spomenu: bašta za korisne, većinom lekarske biljke —
Hortus Simplicium i drveće — Arboretum. Od ovih se
partija nekada osobito na prvu velika pažnja obraćala,
a za naše su prilike obe podjednako važne s toga, što
ova prva naša, botanička bašta ima da posluži svima na-