Mara toči Neretvu vodicu
desnom rukom, srčali maštrafom,
a pjan Ivo viš’ nje podvriskuje.
Od vriska se prepanula Mara,
desna joj je ruka zadrhtala 5
i lijeva noga pokleknula,
ona razbi srčali maštrafu.
Njoj pian Ivan ’vako govorio:
"Što se plahnu, plemenita Maro?"
Njemu Mara tiho progovara: 10
"Hajd’ otole, pijani Ivane.
Dosad si mi bio na srdašcu,
al kad sam te takog ugledala.
odsad nijesi niti pod papučom!"