Nî t' moja nesrjeća, nî moj sud od zvijezda:
svijem se ti obeća i meni pod vlas da.
I zatoj ja t' se dah život moj vladati,
tvoju zled ja ne znah da me ćeš izdati.
O[d] togaj vrjemena skonča me prikor tvoj, 5
cjeć tvoga imena prikratih život moj.
Ne mogoh strpiti nikako prikor tvoj
ni žalos zabiti ku ćuti život moj.
Tomuj nî moj uzrok nu tvoja tamna svijes
i hudi tvoj prirok živeći u nesvijes. 10
Uzrok bi tvoj pogled s ludosti koji da,
uzrok bi vel'ja zled s prikorom be[z] stida,
moj žévot hoteći prije roka skratiti,
potajno živeći slugu me držati.
Molio sam tvoju zled, jeda ju ostaviš, 15
i hudi tvoj pogled sramom sve da činiš.
Poče se pucati me srce [s] slabosti,
a htio sam mučati i strpjet žalosti.
Zaman je služiti tko za har ne ima,
i s njim se ljubiti i gledat očima, 20
nego ga pogrdjet, vazda sram da ima,
i zled mu povidjet, da plače očima,
da druge ne bude privarom varati,
sve zledi prihude da bude svak znati.
Nî t' moja nesrića, nu je zled sva tvoja, 25
ka ne ima odvika u meni pokoja.
Dosta.
