Kad se je otila Brone oženiti,
Ona je počela na balkun hoditi.
Pod balkunom šeću tri criska vlastela,
Oni su počeli Broni govoriti:
„Podaj, Brone, ruku ter budi vesela, 5
Da ti mi spodamo zlat prsten na ruku.“
„„Volila bin se ja v kanal utopiti,
Nego brajnu momu sramotu činiti.
Pisala mi je list moja sestra Lade,
Da se ja ne ženin va Cris, bile grade, 10
Zač da ni naša mat Criskinjica bila,
Neg da je ona bila zaderska vladika;
Ona iz Zadra grada v Osor popejana.
Osorske balkune pelni su bašalka[1],
A naše su dvore drobne mažurane. 15
Mažurano moja, vazda si zelena,
Ki mi te je gojil, da si tako lipa?
Mene je gojila moja mati Mare
Kako i kiticu drobne mažurane:
Zimi me j’ držala v kamarah slebrnih, 20
A v leti va zlati poli vod studenih.
