Makar tve da uvik ne viđah mladosti

Makar tve da uvik ne viđah mladosti
Pisac: Šiško Menčetić

129. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Akrostih Mada.

Makar tve da uvik ne viđah mladosti,
   nada mnom živ človik ne bi imal radosti,
ar ne bih u željah za tvoju stal ljepos,
   što vidit prî veljah u suncu ja sljepos.
Da kada čes moja toj hoće, sunačce, 5
   da mi si gospoja, pridaju t' srdačce:
ali t' me smili ti, gizdavi cvite moj,
   ali t' me cvili ti, - li sam ja sasvim tvoj.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Šiško Menčetić, umro 1527, pre 497 godina.