Kad jednom s tom vilom stah da se razdilim,
jadovnom ka strilom čini me da cvilim;
ar mni dat razgovor, ter mi sta ovoj rit:
"U ovi Bog zna dvor kad budeš veće prit!"
ter ličce i kosi i grlo pribilo 5
k meni tuj uznosi, sve slatko, sve milo.
Ter misli, - ljuven blud ako je tko kusil,
postavljam u tvoj sud, - jesam li tuj suzil.
Ni kad se s kim ubih u moje dni mlade,
ali što izgubih, ne plakah jak tade; 10
ar na zlo uteče oni čas svis moja,
što hoće da reče ovo sad gospoja:
jeda me odluči ostavit nje slava,
ter neće da muči, - mni tijeme bit prava?
Rad toga dotekoh na grlo pribilo 15
s rukami ter rekoh: "Jadovna mâ strilo,
nigdar te ja pustit ne budem, dokole
ne budeš izustit tej riječi ohole."
Istom me zagrli ter ovu rič reče:
"Nismo li umrli, a vrime utječe! 20
Zatoj dil toj velju i daju t' obraz moj
da izme svu želju iz mene ures tvoj."
Ne znah reć ino ja nerli se pridat njoj,
pridavši poći tja, misleći sve na toj;
ter mnogo život ljut ove dni provodim, 25
dokole u nje skut opet se ja zgodim;
ar me strah uzdrži da ova gospoja
kadgodi ne izvrši što misal mni moja.
