Kad godi, dim uprav, dođe mi na pamet Писац: Шишко Менчетић
502. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. U sedmom stihu je istahti možda grješkom mjesto istahni.
Kad godi, dim uprav, dođe mi na pamet
Kad godi, dim uprav, dođe mi na pamet,
Izuse, tva ljubav, ostanem kako spet;
ostanem vas uzet, ostanem smamljen vas,
misleći ti propet kako se da za nas.
Zatoj te hip i čas molju ja, dan i noć,
učini da moj glas prida te bude doć,
ter mi daj tvoja moć istahti oni plam
ki čini tebe oć nebeski dvor i kram.
A toj ti hoti sam patit zlo ter umrit,
neka daš život nam i način k tebi prit.
Što ću toj zvat i rit ner ljubav, Bože moj?
kom učin' da gorit budu ja, sluga tvoj;
da za te dam onoj što ti da za mene, -
što nego život svoj u muke svršene?
od kojih spomene sve čine, dim uprav,
život moj da vene, želeći tvu ljubav.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
