Jovadin — Monsieur de Pourceaugnac/29
| ←Šena šesta | Jovadin Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ŠENA SEDMA |
Šena osma→ |
DŽONO: Hod'te, vi ćete doć ako i ne uztjebudete, ja vas imam postavit u ruke vašega oca. (Renu) Drž'te, gosparu, evo vam vaše kćere koju sam izvadio na svu silu iz ruka onega čovjeka s kojijem je bila utekla; ne to poništa za nje ljubav, nego samo cijeća vas; zašto iza djela koga je učinila ja je imam veće ne pogledat ni u oči i ozdravit stanovito od ljubavi koju sam imo za nju.
RENO: Ah, bez časti i bez poštenja!
DŽONO: Kako? proć na oni način sa mnom, iza sve ljubavi koju sam ukazo za te! Ja te ne hulim poništa što si se prignula na ono što je tvoj gospar ćaće isko od tebe; on je pametan i svijestan u svemu onemu što čini i ja se ne tužim nimalo na nj što me prid drugomu ostavio. Ako je pomanko riječim koju mi je bio do, on ima svoje razloge za to. Cijenio je, kako mu je bilo rečeno, da je ovi drugi bogatiji od mene s veće od četiri-pet tisuć dukata; a četiri-pet tisuć dukata nijesu tako na odmet i koji mogu sa svijem razlogom činit da se uzme malo truda za da jedan čovjek pomanka svojoj riječi. Ma zaboravit se u jedan čas od sve one ljubavi koju sam ja za tebe ukazo, pustit se udilje razgorjet za jednijem koji je stoprva k tebi došo i slijedit ga sramotno suproć volji tvoga gospara ćaće, i to još saviše iza toliko krivina koje govoru da je učinio, stvar je na koju viče vas svijet, koja neće bit od nikoga pohvaljena, i za koju moje srce uvrijedjeno ne može te nigda podpuno pokarat.
ANICA: Jes istina, tako je, oćutjela sam ljubavi za njime i htjela sam ga slijedit, pokli mi ga je ćaće bio obro za vjerenika. Govori sve što hoćeš, ono je jedno veoma skladno čeljade; i sve krivine od kojijeh je potvoren laži su strahovite.
RENO: Muči ti tu! ti si jedna magaričina, i ja znam bolje od tebe što je u njemu i ko je on.
ANICA: To mu su zaisto sve druži učinili i naveli prema njemu. Možebit da je on džusto (Kaže na Džona) koji je iznašo način s kojijem će ga prid vami omrazit.
DŽONO: Ja sam čeljade za taku stvar učinit?
ANICA: Е ti, džusto ti.
RENO: Muči tu! govorim ti. Ti si jedna ludna.
DŽONO: Ne, ne, ne cijeni da ja imam ikakve požude za smestit ovu ženidbu i da je ovo ljubav u meni koja me pritegla za trčat za tobom. Ja ti sam dosle rекo; to nije drugo nego sama cijena koju imam za gospara tvoga ćaću, i ne mogu podnijet da jedan skladan čovjek kako on ima podnijet sramotu od onezijeh riječi koje bi slijedili iza jednoga djela kakav je ovi koga si ti učinila.
RENO: Ja sam vam, gosparu Džono, veoma držan.
DŽONO: Zbogom, gosparu. Ja sam imo požudu koja se najveće može za bit vaš rodjak; učinio sam sve što sam mogo jeda bih imo jednu taku čas, ma sam bio nesrećan, i vi me nijeste cijenili dostojna od te milosti. To neće zapriječit za da ja ne uzdržim svega moga života svu cijenu za vas u svakoj vašoj prigodi; i ako nijesam mogo bit vaš zet, ništa ne manje bit ću za sveđ vaš dobar sluga.
RENO: Počekaj, signor Giugno. Načini s kojijem prohodite sa mnom tiču me do srca i ja vam davam moju kćer, samo da je vi hoćete.
ANICA: Ja neću poništa drugoga muža nego samoga gospara Jovadina.
RENO: A ja hoću sad ončas da uzmeš gospara Džona. Amo daj ruku.
ANICA: Neću, neću zaisto.
RENO: Znaš da ću ti sad dat po ušima.
DŽONO: Ne, ne, gosparu; nemojte je silovat nimalo, molim vas.
RENO: Ali nju toka slušat što joj ja zapovijedam i ja umijem činit vidjet da sam ja gospar.
DŽONO: Ne vidite li, gosparu, ljubav koju ona ima za onega čovjeka? i hoćete li vi da ja uzmem jednu koja ima srce sve za druzijem?
RENO: Ovo joj je učinio zaisto koju mađiju i vidjet ćete da će promijenit ove misli ne vele vremena iziđe. Dajte mi vašu ruku. (Govori obodvojici) Via.
ANICA: Ja neću...
RENO: Koje je ovo govorenje! Amo tu ruku, govorim ti. A, ha, ha, ha (Smije se).
DŽONO (davajući ruku): Ne cijeni da je ovo za tvoju ljubav da ti davam ruku. Ovo je za ljubav vašega gospara ćaće, za kojijem sam sasvijem zanesen, i on je za koga se vijeram.
RENO: Ja ti sam veoma držan i davam ti saviše deset tisuća dukata u prćiju. Ončas neka pođu zvat kančilijera za da se učini skritura.
DŽONO: Ukoliko on dođe, mi možemo, bivši pokladi, postat malo veselo i činit da uljezu maškare koje su se skupile ovdi oko kuće sa svijeh strana od grada čujući da se ženi gospar Jovadin.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|