Jadovnih boljezni prsi su me pune

Jadovnih boljezni prsi su me pune
Писац: Џоре Држић

Jadovnih boljezni prsi su me pune
   U željah ljuvezni, urešen paune,

Ke m' dušu podiru i s dušom srdačce,
   Od muka umiru, prisvijetlo sunačce!

Misleći dan i noć, moj cvite najdraži,5
   Kako bi srce moć da nam se utaži.

Kako bi moć slučit dva srca što žude
   I želje izručit, priskladno ko m' blude.

Ja sahnem, ti bliđiš, ja mrem a ti želiš,
   A sve to sam vidiš ter me još dreseliš,10

Ter mi još skončavaš na pospjeh život moj
   I duši pridavaš nevoljni nepokoj!

Gdi tužiš na mene, kažući tve lice,
   S uzdahom ko t' vene kako cvit ružice,

A oči t' vre sozom, kim sjaju livade15
   Iz neba kad rosom zelen lis popade.

A to sve ti činiš, er ne znaš ćud vila,
   Kih ljubav ne sciniš ni kletve bez dila,

U meni ni tako, kunu se toj bogu,
   Ma nu ja inako ni umijem ni mogu.20

Nesreći zabavi, a mene ne krivi,
   Ka našoj ljubavi u svemu protivi,

Straži me još preda, oh stražo neugodna,
   Ka nad mnom sve preda, čas nisam slobodna!

Nu da znam umriti, me zlato pričisto,25
   Skoro se ć' smiriti, vidićeš znam li što.

Vidit ćeš hitrosti djevojke ka ljubi,
   Kako ne dopusti da platu trud gubi.

Извор[uredi]

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 82-83, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.