Gizdava diklice, čemer mi dodija,
otvori očice s milosti od raja,
ter ove žalosti, molim te, pogubi
tvojome milosti, gizdava mâ ljubi;
jer ne znam ini lijek od ove tužice, 5
tako da vas moj vijek ne ronim suzice.
Zatoj te ja molim s velikom milosti,
nemoj da [ja] suzim u ovakoj žalosti;
jer da znaš pakljen trud kroza te ki prijah
koli bi vele hud a rije[t] ti ne smijah, 10
ovuj bi tužicu od mene sakrila,
ne bi mi ranicu jadovnu stvorila,
za koju, diklice, jes tužan život moj, -
znam da bi strjelice lomila i luk tvoj.
Cjeć togaj, diklice, ne umor' služice, 15
otvori očice, prisvijetla danice.
