Finale
| Finale Pisac: Danica Marković |
O kako mi je duša obasjana
Kako mi srce strasnim ritmom bije:
I svaka suza još neisplakana
Stih ceo zvučni pritajeni krije.
Znam da je ova velika ekstaza
Predsmrtni, bolni san duše što gine,
I duha mojeg da je zadnja faza
Taj polet pozni u svetle visine.
I srca mojeg silna himna ova
Znam da poslednji osmeh je sudbine
— Mladosti moje pesma labudova
I zadnji blesak zvezda iz daljine.
No mladost moja ne umire tužno,
U noć sumornu, uz šum boni kiše,
Uz ropot gorki i grčenje ružno,
Nemoćna odveć da zaplače više.
U dan svečani sred sjaja i ruža,
Uz ritam pesme i zvukove zvona,
Poslednjom čašom, što joj udes pruža,
Sa kobnom žudnjom napaja se ona
Dok u blistavoj agoniji gasne.
I u svešteni taj čas darovani
Svom krvi srca boji psalme strasne
Da zvuče neba prostori neznani.
Izvor
[uredi]- 1919. Misao: književno-politički časopis, knjiga 1, sveska 1, str. 22.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Danica Marković, umro 1932, pre 92 godine.
|