Braća Jakšići
(Iz Premanture)
Zresla su mi dva borja rumena,
I med njimi jelvica zelena.
Nisu ono dva borja rumena,
Ni med njima jelvica zelena,
Neg su ono dva brata Jakšića 5
I med njima sele Mandalfna.
„„Svije prose, svimam odgovara.
Prose jim' je na dvoje na troje,
Nijednom je oni ne dadoše;
Prosi jim je care za carića, 10
Ni njemu je oni nedadoše,
Neg ju drže dvoru za lipotu.
Piše knjigu Paša od Novoga:
„Vamim bora, dva brata Jakšića,
Dajte meni sele za ljubljenje: 15
Dati ću vam dva bijela grada,
I dat ću vam dva konjika vrana
I jedinu sele za jubljenje:
Ljubite je, kojem vami drago!“
Kad su brati knjigu razumili, 20
Oni su mu nazad otpisali:
„Bog te vidi, Paša od Novoga,
Da bi tvoji konji pokrepali,
Da bi tvoji gradi poronili
I da bi ti ludovala sele, — 25
Ne damo ti sele na ljubljenje!“
Kad je Paša knjigu razumio,
To se Pašu vrlo na ža’ dalo.
Sebi zove virne siuge svoje:
„Vamim, bora, vjrne sluge moje, 30
U nedilju, koja prva dođe,
Bit će sajam u trojinskom gradu,
Tu će doći dva brata Jakšića
Svojoj sestri begom kupovati,
Žuti begom u svili čerljenoj; 35
Ići ćete, virne sluge moje,
Ići ćete, uhitit jih ćete,
I dovesti meni prid kolina,
Ćemo vidit koji smo delija!“
U nedilju, koja prva došla, 40
Biše samanj u trojinskom gradu,
Došla jesu dva brata Jakšića
Svojoj sestri begom kupovati,
Žuti begom u svili čerljenoj.
Išle sluge Paši gospodinu, 45
Išle sluge, uhitili su jih,
Pak jih vode Paši prid kolina.
On jih meće u tamnicu skuru,
Do kolina u vodu smrdeću,
U vodi su zmije i okrapi, 50
Zmije kolju a okrapi pale.
On ji meće za tri bila dana,
Ne nosi jim ni jiva, ni piva.
Kad se svrši treći bili danak,
Onud poša Paša od Novoga, 55
Ovako jim Paša besedia:
„Vamim, bora, dva brata Jakšića,
Sutra će se Paša oženiti,
A vas oću oba obisiti
Rad veselja od ženjenja moga!“ 60
Kad su brati Pašu razumili,
Misle brati ča će učiniti:
Prvi riže krilo od košulje,
Drugi toči krv iz desne ruke,
Pak napišu jednu knjigu bilu, 65
Pak ju šalju miloj seli svojoj:
„Mandalina, naša sele mila,
Prodaj, sele, i milo i drago,
Pa otkupi dva rođena brajna;
Sutra će se Paša oženiti, 70
A nas oće oba obisiti
Rad veselja od ženjenja svoga!“
Kad je mlada knjigu razumila,
Obuče se kano muška glava,
Sedla kconja brajna starijega, 75
Paše ćordu brajna starijega,
Ona grede u Pašinu kortu,
Ovako mu besedila mlada:
„Bog te vidi, Paša Gospodine,
Posla me je Beže Alin - Beže, 80
Da mu dadeš dva brata Jakšića;
’Ko je ne bi ti otio dati,
Da će tvoje grade poroniti
I da će ti ludovati sele!“
Kad je Paša mladu razumia, 85
On joj daje ključe od tamnice.
Kad je tamni vrata otvorila,
Zaupila iza svega glasa
Tankovitim grlom divojačkim:
„Biži, roblje, kuda koji moreš, 90
A dva brajna uza me na konja!“
Kad to vidi Paša Gospodine,
Udria se rukom po kolinu,
Puknia mu na ruku prstenče,
Pod kolinom četvrtica mesa: 95
Nigdar spaša ni velika vraga,
Gdi me ženska prevarila mlada!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
