A da vidiš gizdavu mladicu
urešena nemože se boje.
Lipa ti je moj veliki Bože!
U Peticu najprva se broji,
majka mi je kako ružu goji. 5
Ime joj je kako božjoj majci,
slušajte me mladići i starci:
„Da bi znao poć iz kuće zbogon
prije bi se oženio s tobon,
a kada se ja oženin s tobon 10
ispod kuće doću tvoje s brodon,
vilo moja, odvest ću te sobon.
Sa mnon ću te voditi po Ratu
vilo bila svud za moju diku."
Al mu mlada na to odgovori: 15
„Ali neznaš, moj cvite pridobri,
da ti majka ovako govori:"
„Hodi samo tamo il ovamo
al se nećeš zagrliti sa njon."
„Kad je tako cvite moj rumeni 20
ti se ženi, a za mnom ne veni."
„A ti se udaj za koga ti drago,
Bog ti dao uživati blago,
Samo vilo žudijo bi znati
komu hoćeš tvrdu viru dati, 25
ko će grlit tvoje grlo bilo
s kojim si me zamamila vilo,
ko će uživat sve liposti tvoje
koje moru noćne sanke moje."
Cvito Fisković, Nekoliko narodnih pjesama 19. stoljeća iz Orebića, Čakavska rič: Polugodišnjak za proučavanje čakavske riječi, Vol. XXII No. 1, 1994., str. 11.
