[...Od milos gu po pazar vodili]
...
Od milos gu po pazar vodili,
Od milos vu noževi kupili,
Jedni kupiv drugi pozlaćujev.
Dokrive se kučki Pavlovici,
Pa uzede z’lvini ključevi,
Pa otvori z’lvini sanduci,
Pa ubode dete u kolepke,
Pa ubode dva siva volova,
Pa ubode dva vranjca na jasle,
Pa uleže u ti ladni podrum,
Pa istoči devet čabra vino,
I desetu tuj ljutu rakiju,
Pa tad viče da si budi Pavla:
Dig se Pavle, noge te ne digle,
Da ti vidiš čudo popraveno.
Ti pogledaj svuda po noževi.
Pa da vidiš čiji su krvavi.
Kad nađoše sejini noževi:
Zašto sejo čudo da napraviš?
Nisam brale, živi mi vas dvoje.
Ako sam ja čudo napravila,
Izvedi me...
Izvede gu na drum na raskrsje.
Čekaj brale nešto da ti kažem:
Što je mene kučka izgubila.
Neka lega devet godinica,
Kroz oči gu crvja prolazili,
Kroz snagu vu trava pronicala,
Pa t’g da gu dokaraš u crkvu.
...
Od noge se stvoriše topole,
Od ruke se stvoriše jasike,
Od dva oka dva bistra kladenca,
A od snagu crkva Marijica.
...
Otkara gu u z’lvinu crkvu.
Crkva se je pred njuma zapela.
Otkara gu ispod dve topole,
Topole se same izgubiše,
Otkara gu ispod dve jasike,
Jasike se same izgubiše,
Otkara gu ispred dva kladenca,
Kladenci se sami umutiše.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
