* * * (Dosada, magla i tama...Na slaba kolena svoja)
| * * * (Dosada, magla i tama...Na slaba kolena svoja) Pisac: Vojislav Ilić |
Dosada, magla i tama... Na slaba kolena svoja
Ja zvučnu uzimljem liru, i svojom umornom rukom
Dodirnuh srebrne žice. I lira zagrmi moja
Očajnim i strašnim zvukom
I ja se prepadoh silno. Šta znači jecanje bono?
I onaj sumorni usklik i slatki onaj nad,
Što u akordu jednom, kô tajno nekakvo zvono,
I sumnji i veri mojoj izraza daje sad?
Ja gnevno potresoh lirom. I svetla vaskrsnu mladost,
I s njome propala vera u borbi i u zlu,
I žice pukoše jasno - i neka očajna sladost
Dušu mi prožme svu.
15. novembar 1890.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 199, Vuk Karadžić, Beograd.
|