(Udaja kćeri adži-Alijnice)
Knjigu piše adži-Adijnica
Iz Sokola, gradu Srebrnici,
Svojoj seji Mehmed-begovici:
— Sejo moja, Mehmed-begovice,
Il' ne čuješ, il' ne haješ, sejo! 5
Moja Ajla za udaju stiže,
A nemam je kome dati, sejo,
Beograd je barut pod orozom,
Od-dan do-dan zaliće ga krvca.
U Šapcu ti velja dobra nije; 10
A Soko su Vlasi opkoljeli,
Oće naše kuće da popale.
Kazuj, sejo, što ću sa Najilom,
Đe ću ćerku udomiti mladu?
Traž' mi zeta tamo na te strane. 15
Ili ću je ... Vlahu pokloniti ... —
Seja seji vako poručuje:
— Moja sejo, adži-Alijnice,
Slušaj mene, kajati se nećeš,
Starija sam, više prepatila 20
I više sam štošta zapamtila
Kodža-Ana što nam govoraše
Da s Vlasima dosluh ne kidamo;
Nemoj, sejo, da te uje guja.
Ovamo ti đuveglije nejma: 25
Sve je dužno, sve je uzuđurno,
Vas dan puši i sve se roguši,
A u kesi ni asprice nejma ...
Svu će zemlju Vlasi preuzeti:
Njino bilo, njino i ostaje: 30
Oće vlaško da nastane carstvo ...
Puštaj Najlu, neka beži Pavlu.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
