(To je bilo - sećaš li se?)
| (To je bilo - sećaš li se?) Pisac: Vojislav Ilić |
To je bilo - sećaš li se? - pre milijun možda leta.
Kad još nigde nije bilo ovih ljudi, ovog sveta.
Ja sam bio sam gospodar od zverinja i od tica,
Ti si bila, milje moje, moja lepa nevestica.
I sada se živo sećam na tihotno jedno veče:
Ti počivaš na mom krilu, a niže nas Ganges teče.
Kao stražar tavne noći bledi mesec tiho sjaje,
A prohladni vetar duše sa visova Himalaje.
On raznosi slatki miris i leluja kose tvoje,
A ti spavaš, slatko sanjaš, moja ružo, cveće moje!
Oko mene nikog nema, niti čujem živa java,
Nebo ćuti, zemlja ćuti, sve spokojno, mirno spava.
Samo negde u daljini čudnovati krik se ote,
I zadrhta u tišini, pun užasa i strahote.
Ja sam znao otkud usklik: to bengalski tigar riče,
Ili demon okovani podzemnoga boga viče.
A na čistom, plavom nebu bledi mesec tiho sjaje,
I prohladni vetar duše sa visova Himalaje.
30. oktobar 1886.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 291, Vuk Karadžić, Beograd.
|