* * *
Naokolo gora svuda,
Hrast i bor;
A na steni na vrleti
Srušen dvor.
Povrh dvora mesec sija,
Bled i san;
A iz gore, izdaleka
Grakće vran.
Lišće šušti, nešto priča,
Ko zna šta;
Tišina je i mrtvilo
I tih stra'.
A ja sanjam: pir u dvoru,
Blješti sjaj.
Muško čedo serdar dobi —
Vina daj!
Posle vidim: svati orni
Idu tu;
Eno neve okićene —
I, ju, ju!
Al' čuj jauk! I smrt stiže,
Crna kob;
Hej, grobaru, zlico stara,
Zar već grob?
I sve nesta. Gavran graknô:
"Sve će proć."
I noć pade, noć duboka,
Večna noć.
1889.
