[(Marko) ide iz polje]
(Marko) ide iz polje
pa cvili i pišti.
Srela ga sveta bogorodica,
božja majka,
pa ga pitala: 5
- Što cviliš i pištiš?
- Ljuto me rana zabolela!
- Ćuti, (Marko), pa se kući vrati.
Otud ide sveti Nikola
na beloga konja 10
i u ruke beo barjak nosi,
i na barjaku crven vetar,
i modar vetar,
i rosan vetar,
i žut vetar, 15
i vruć vetar,
i studen vetar,
i klobučan vetar,
i namerni vetar,
i vrengi vetar, 20
i čivutski vetar,
i vilski vetar.
To će on umoliti,
umoliti, ispratiti,
preku crnu goru, 25
pod crvljivu koru;
kude kuče ne laje,
kude mačka ne mauče,
kude petal ne peva,
kude ovca ne bleji, 30
kude koza ne vreči,
kude svinja ne kviči,
kude konj ne vrišti,
kude krava ne rika,
kude vo ne buka, 35
kude vrana ne gače,
kude dete ne plače,
u nikakvo selo,
kod nikakvi ljudi,
kude se mesi pogača bez kolača. 40
Ustu, samosilni!
Sam si se usilio,
sam si se rasturio!
Da se osušiš, boljko,
kaj pljunka na zemlju, 45
a (Marku) nek lakne,
da spava ko mlado jagnje đurđevče
u zelenu travu.
(281, s. 258-259)
