(Eto nešto kraj bela Budima)
| (Eto nešto kraj bela Budima) Pisac: Branko Radičević |
(Eto nešto kraj bela Budima)
Eto nešto kraj bela Budima:
Kô šut jarac baš tako izgleda,
Al' je čudo nad svim čudesima.
Strašna brada u njega je spreda,
Povila se ko zastava laka,
Pod nju kupi on svoga honvèda.
Besno l' jarac nogam' se bacaka,
U nas oči on upr'ô svoje,
Oči plamte kao vatra kaka.
I bi pusti, a duše mi moje,
Bi nam grdne uprtio jade,
Da j' ozada spreda kakono je.
Al' kô uvek tako je i sade,
Svaki jarac kâ i koza druga,
Duga repa Bog mu ne pridade.
Eto pesme na divnu napravu
Kako milo da sakatim zdravu, —
Ime njojzi kažu rima trza,
Što kô nešto po tikvi se frca,
Kô da odža imađaše Iku
Što načini divnu gramatiku,
Tura u nju ništa i praznine,
A da štogod — same olupine...
Ako jezik oće da sačuva
Pa toljagom po glavi ga gruva...
Bolje, bolje da ga Višnji primi,
Da nam više po izbi ne dimi...
Što je čađi više je neg dosta,
Ako kuća i jeste nam prosta.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branko Radičević, umro 1853, pre 171 godina.
|