Šumadijska noć
Široka voda mirno slazi,
Ozbiljan, svečan hod je njen:
Kô heroj kad vrh mrtvih gazi.
Obalskih vrba pada sen
I jablanovi šume večno
I nebom klizi mesec len
I sipa poljem ulje mlečno
I nizu stena srebri rub
I mazi meko lice rečno.
I šuma, stona, žbun i dub
Gospodu poji. Plav se diže
Sa žrtvenika dima stub.
Himna u svaku izbu stiže,
A belih vila titrav splet
Poljima zrelim hučno siže
I vrh gradova šumi let.
Kikot se s šumom reka spaja
A rumen sreće zari svet.
Satire s daljnih strana zbraja
Vilinski strasno zvonak cik.
Svud zvoni himna zagrljaja.
I jedan jauk, vrisak, krik
I krv i nož i plač i rane.
......Kainov divlji zasja lik.
1915