Što tako mariš?...
| Što tako mariš?... (*** (Что в имени тебе моём)) (1846) Pisac: Aleksandar Puškin, prevodilac: Stojan Novaković |
Što tako mariš ti za ime moje?
— Njega će nestat’ kao šuške setne
Kad talas grune o obalu hladnu
Il’ kroz noć tihi glasak tiho letne.
U spomenici ostaće mu traga,
To k’o kad dođeš vrh groba nekoga,
Pa na kamenu čudne reči pišu,
Nit’ jezik znadeš, niti slova koga!
Što zanjga mariš? U metežu silnom
Sad i odavno minulo je veće,
Ni jedan spomen ono tvojoj duši
Čistiji, nežnij’ veruj krenut’ neće!
A kad ti dođe kadkad mučno, teško,
Tužeći mo’š ga pomenut’ iz tija,
Reci: gle, neko i mene se seća,
Gle, ima srce u kom živim i ja!
Izvor[uredi]
1865. Vila. Godina prva, broj 32, str. 392.
|