Što tako mariš?...

Što tako mariš?... (*** (Что в имени тебе моём))  (1846)  Pisac: Aleksandar Puškin, prevodilac: Stojan Novaković

Što tako mariš ti za ime moje?
— Njega će nestat’ kao šuške setne
Kad talas grune o obalu hladnu
Il’ kroz noć tihi glasak tiho letne.

U spomenici ostaće mu traga,
To k’o kad dođeš vrh groba nekoga,
Pa na kamenu čudne reči pišu,
Nit’ jezik znadeš, niti slova koga!

Što zanjga mariš? U metežu silnom
Sad i odavno minulo je veće,
Ni jedan spomen ono tvojoj duši
Čistiji, nežnij’ veruj krenut’ neće!

A kad ti dođe kadkad mučno, teško,
Tužeći mo’š ga pomenut’ iz tija,
Reci: gle, neko i mene se seća,
Gle, ima srce u kom živim i ja!

Izvor

1865. Vila. Godina prva, broj 32, str. 392.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stojan Novaković, umro 1915, pre 109 godina.