[Što zatekoh, to posekoh]
Što zatekoh, to posekoh!
Ustu, biče, plameniče!
Dobro jutro, boljo!
Koliko to bilo jutro,
toliko ti tu bilo mesta. 5
Na kamen sela,
s kamena jela,
s kamena ručala,
s kamena večerala,
s kamena se udala, 10
kamen ti kola bila,
kamen volovi,
kamen vođevina,
kamen đuveglija,
kamen kum, 15
kamen stari svat,
kamen svi svatovi.
Pošla crna kvočka
i povela crvene piliće.
Susrela ih majka božja: 20
- Kud ćeš ti, crna kvočko
sa tvojim crvenim pilićima?
- ’Oću d’ idem da pomognem (Marku)
što cvili glasom do neba,
suzom do zemlje. 25
- Vrat’ se natrag, crna kvočko
sa tvojim crvenim pilićima!
Otišla je (Mara) basmarica
i odnela je pero u ruci.
Ona je lake ručice, 30
čiste dušice;
rukom će ma’nuti,
dušom će da’nuti,
pa obajati i (Marku) će laknuti.
Ostaće (ruka) lako k’o pero, 35
vsdro k’o nebo,
čisto k’o srebro,
blago k’o materino mleko.
Ustu, biče, plameniče!
(314, s. 87)
