Šta se ori od Ohrida grada
Šta se ori od Ohrida grada,
Ili grmi, il' se zemlja trese?
Niti grmi, nit' se zemlja trese,
Već to kuka od Ohrida Jela,
Ona žali do dva svoja sina 5
I Jelicu njenu milu ćerku.
Jes' Jelenu nadaleko dala,
Čak daleko u Budimlje dala,
Pošto ćerku bila ispratila,
Pa se natrag bila povratila. 10
Ne vrati se Marko i Marinko,
Prate seju tri konaka hoda,
Kad su bili na trećem konaku
Progovori Marko i Marinko:
— Stante, braćo, da se poljubimo, 15
Daleko je videti se neć'mo. —
Svi svatovi na izred se ljube,
Ne ljubi se đuvegija Jovo,
Već on trže mača zelenoga,
Te poseče Marka i Marinka. 20
Ljuto pišti sestrica Jelica:
— Bog ubio onog starijega!
Koji svoga na daleko daje. —
Kad su bili na vodu Sitnicu,
Progovara sestrica Jelica: 25
— Stan'te, braćo, kićeni svatovi,
Dok ja siđem sa konja viteza
Da umijem moje belo lice,
Kad dođemo bijelome dvoru
Pitaće me svekar i svekrva, 30
Pitaće me dever i zaova:
Što je tebi lice ubrljano?
Zar tolike vode prebrodila,
Šo se nisi gdegode umila? —
Ona siđe sa konja viteza, 35
Skoči mlada u vodu Sitnicu:
— Volim biti morskoj ribi rana,
Neg' ljubiti mog brata dušmana. —
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
