Šta da pevam?
| Šta da pevam? (1894) Pisac: Vasa Krstić |
Šta da pevam rec’te ljudi,
Da razgalim tugu,
I kraj vina i kraj žena,
Tu vernu mi drugu?
Kad se setim sloge srpske
Sva mi krv se smuti,
Srce, duša samo propast,
Samo jade sluti...
Zaboravljam cveće, šume,
Pa i ljubav bajnu,
Kad pogledim suznim okom
Sudbu našu vajnu...
Pa ipak bi reko koju,
(Pero ne da mira...)
Daj da počnem sa početka
Životna nam vira:
Kad je Gospod zemlju stvar’o,
Beše volje blage,
Te se seti za Adama
Saputnice drage.
Ali Eva znamo, griznu
U jabuku znanja
Te nastaše vrzo za njih
Časi pokajanja.
Za tim dođe sinak Kajin,
Posle Avel mladi,
Što se ljutoj svađi daše,
Jedne ovce radi.
Svađi daše, makar da su
Krvna braća bili,
Dok ih zloba ne ponese
Na osvetni krili...
Brat na brata ruku diže —
Aoj sudbo tužna,
Neću dalje, Tema ova,
Odviše je kužna...
Neka peva, neka slavi
Kom se slavlje dano,
Moje srce suviše je
Danas rasplakano...
Izvor[uredi]
1894. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina deveta, broj 18, str. 277.
|