Školski nadzornik/29

DEVETA POJAVA

DEVETA POJAVA

PETROVIĆ, STANKO i KATA

(ulaze s druge strane)

PETROVIĆ (sav umoren i zaduvan drži govor u ruci i sedne na stolicu): Nema ga!... Nigde ga nema! Kažu da je već prošao, a ja ga nisam dočekao!... Teško meni! Izgubiću službu... propao sam!
STANKO: Možda je kod nataroša odseo pa će tek sada doći.
PETROVIĆ: Doći?!... (čita govor) „Visokoblagorodni gospodin školski nadzornik! — Vaš dolazak u našu malu sredinu!...
KATA: Eto kako se ušeprtljio, a sve viče: ja ću njemu kazati što mu niko nije kazao, neka vidi ko smo mi učitelji!...
PETROVIĆ: Samo da mi je znati gde je... Šta veliš, Stanko, da odemo do nataroša?
STANKO: Pa da idemo, možda je tamo.
PETROVIĆ: Hajdmo, dakle... Još nije sve izgubljeno!... (pođe govoreći) Vaš dolazak u našu sredinu!... (sudari se na vratima sa Pisarevićem) Oho !