Šaran/10

PRIZOR DESETI

►

PRIZOR DESETI

KNEZ i pređašnji

KNEZ: Šta je to? Ta čoveku se puši glava i onako, a vi ste tu digli larmu, kao da ste se pomamili. Zar vam nije dosta što ste fraj na čerevićkoj skeli!
ANA: Odite, kneže, zaboga. Ovaj se čovek pomamio, il' je baš poludio. Ta gde bi on iskopao šarana! Šarana u zemlji!
KNEZ: Prilj-Panto, koji je to andrak sa tim šaranom? Je l' to još ko čuo?
PANTA (hoće da je miran): Tako mi boga, prijatelju, duše mi moje, iskopao sam ga, ta svojim sam ga rukama iskopao! Krasan šaran, sve se praćaka kao da je u vodi! Evo, prijatelju, gledaj! Evo, baš ovde je bio, pa, kuja jedna, gle šta napravi?! Al' gde je samo, zapamtiće ona Pantu. (Osvrće se.)
ANA (stala na stranu pa ispod kecelje pokazuje mu rep od šarana).
PANTA (kao da se pomamio): Hu, ta eno, eno šarana! Pustite me! (Pođe, a ljudi ga zadrže.)
ANA (brzo pokrije šarana, svi se okreću, al' ne vide ništa).
PRVI KOMŠIJA: Kono, bog s tobom, stišaj se, ti si valjda u groznici! Nit tu ima šarana, nit si ti njega iskopao, nit će tebi to ko verovati.
PANTA (ljuti se, sve nogama lupa): Ko je u groznici! Hu, trista joj njenih! (Pogladi se po čelu, pa se opet stiša i hoće silom da je miran.) Braćo, pustite me, pustite, pustite, sve ću da vam redom kažem, da se uverite. Ta vi me znate! Nisam ja pijan, ni lud, ni u groznici! Evo, braćo (Zaduva se), hu, hu, evo braćo, evo ovde, tu sam ga iskopao: krasan, pravi šaran, hteo sam, kneže, i tebe da zovem na ručak, pa joj dadoh da ga ispeče! Ta kažem, Ano, sama, kaži! (Najedared opet opazi ispod ženine kecelje šarana, pa kao besan.) Eno, eno ga, ta eno šarana, eno šarana!
DRUGI KOMŠIJA: Dajte vode, ovo nije čist posao, ovaj je poludio!
SVI: O, siromah, o siromah, baš poludio!
KNEZ: Prijatelju dragi, ta šta to bi za ime sveta! Ne bi li bolje bilo da idemo, pa da legneš u postelju?
PANTA: Ovo je beda, ovo je naopako! (Osvrće se.)
ANA (međutim otišla u kuću, pa mu kroz prozor pokazuje šarana).
PANTA: Eno ga, eno ga! Sad je tamo u kući! Daj šarana, krvnice jedna, daj, jer ću te namesto ubiti.
KNEZ: Ljudi, ovde nije vajde otezati! Mi ga moramo vezati. Ovaj il' će koga ujesti, il' će koga osakatiti. Take ljude mora vlast čuvati. Traž'te konopac!
PANTA: Ajaoj, tužan, šta uradiste od mene! Ta ja nisam lud! Ako sam ga iskopao, nisam ja kriv! Puštajte me, ljudi, ne dam se ja tako sramotiti.
ANA (bez šarana dođe polako k njemu, uhvati ga za ruku i odvede na stranu): Odi, odi malo, da ti ja nešto kažem. (Na strani.) Vidiš li ti, more, šta će od tebe da bude! Tebe će vezati, odvešće te međ lude, osramotićeš se, propašćeš!
PANTA (polako): Pa šta ću da radim! Daj pomozi!
ANA: Ja ti mogu pomoći.
PANTA: Jaoj, Ano, pomozi, ta ti si to sve i napravila.
ANA: Hoću! Kad im ja reknem da nisi lud, oni će verovati, al' i ti moraš govoriti sve onako kako ja kažem. Ne boj se, neće zlo biti, već tako pametno da će te svi za pametnog držati.
PANTA: Kazaću ja sve što god hoćeš, samo da se oprostim bede nevidovne!
ANA (ljudima): Ljudi, ne treba prenagliti! Da ne načinimo gore, treba pokušati lepo. (Stanku.) Idi dovedi Savku! (Stanko ode po nju i za malo vreme dovede je.) Stan'te ljudi, da mu što lepo govorimo, al' o šaranu niko ni spomena, nek ga malo zaboravi. Ta, evo, on je i danas zdrav zdravcit ustao, danas nam je Stanko iz Sombora došao, pa smo se radovali i dogovarali kako ćemo kneza i sve vas na ručak pozvati da vam preporučimo našeg Stanka; kad stanete birati učitelja da na njega ne zaboravite. Je li, Panto, da je tako bilo, eto, kaži sam!
PANTA (misli se): Jeste, braćo, hteli smo da vas zovemo na ručak. Stanko je svršio preparandiju, sad može biti valjan učitelj.
JEDAN SELjAK: Gle jako, ta kako bi mi na njega zaboravili, ta on je naše dete!
KNEZ: Tako, prilj-Panto, tako govori, pa će sve dobro biti! Ta to je i naša želja da nam on bude učitelj, to je već njegovo! Samo da mu još lepu mladu nađemo.
ANA: Postarao se moj Panta i za to. Danas je naredio da bude i jabuka. (Uhvati Stanka i Savku za ruke.) Evo, ova naša deca vole se od mala-malena. Pantina je želja, a i moja je, da se uzmu. Kaži, Panto, nisi li tako naredio?
PANTA (predomišlja se): Vala, tako je, kad se vole, neka se uzmu.
VIŠE NjIH: Bog da prosti, ta to je lepo!
KNEZ: Ao, čoveče, ta ti nisi svoga veka tako što pametno uradio. Ta srce mi igra od radosti kad ih ovake krasne, mlade zajedno vidim.
ANA: Al' ima još nešto. Danas mi je Panta kazao kako se kaje što je dojako žene psovao i grdio. Veli da je sad uvideo da i žene imaju dovoljno mozga da ih ne treba prezirati, jer i one, kad hoće, mogu mnogo učiniti. Eto, nek vam kaže sam je l' tako reko!
PANTA: Istina je, imaju mozga katkad i suviše. Ja ih više neću prezirati.
KNEZ (na strani): Hm, hm! Ovaj kanda je opet zastranio!
ANA: Eto, vidite, ljudi, ta lepo on govori, ne fali njemu ništa. Sad samo još da ovo dvoje blagoslovimo jer čekaju kao osuđeni, pa ćemo se danas veseliti kako je bogu volja! Deco, da ste od mene blagosloveni!
PANTA: Da ste srećni i blagosloveni! Al' ti, Stanko, nemoj da se ponevidiš što si preparandiju izučio, jer vidiš, ova mirna nevestica što misliš da ne zna ni dve unakrst reći, ispod te mire tri đavola vire, ona će te još žedna preko vode prevesti!
SVI: Živeli naši mladenci!
KNEZ: Al' tako vam boga, ljudi, šta je to bilo sa tim šaranom?
ANA (digne šarana ispod kecelje uvis).
PANTA (poviče): Eno šarana!
SVI: Eno, eno šarana, eno šarana!
ANA: Evo ga, jeste, al' ćemo ga tako pojesti da mu ni traga ne ostane, a ko ga odsad spomene, nije prijatelj ni moj ni Pantin!
SVI: E, pa nećemo, nećemo!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.