Šaban-agić Zuko i Gavran barjaktar
0001 Još ni zore ni bijela dana
0002 Na Udbinu pukoše ljubarde,
0003 Na gradu se otvoriše vrata,
0004 I izađe jedan četa mala,
0005 Pred četom je Šaban-agić Zuko,
0006 Za Zukom je tri stotin’ Turaka,
0007 Ide Turčin uz Kunar-planinu,
0008 Pravo ide Senju bijelome.
0009 Kad se blizu Senju primakoše
0010 Do prvoga Senjanskoga luga,
0011 Tu sjedoše te se odmoriše,
0012 Al’ ne sjede Šabanagić Zuko,
0013 No dovati divit i artiju,
0014 Onda sjede, sitnu knjigu piše,
0015 Pa je šalje Gavranovoj kuli,
0016 A u knjigu ovako govori:
0017 ”O Gavrane, senski barjaktare,
0018 ”Ja sam čuo i kaziju ljudi,
0019 ”Da ti imaš u potaju vranca,
0020 ”Da na njemu ni biljege nema,
0021 ”A retko ga jašeš u godini,
0022 ”Na njemu je đuzel-ćeisija,
0023 ”Pa i sedlo od sama biljura,
0024 ”Pošalji mi vranca od mejdana,
0025 ”I na vrancu sedlo od biljura,
0026 ”I uz vranca tri hiljade rušpa.
0027 ”Ako l’ mi ga ti poslati nećeš,
0028 ”Kunem ti se dinom i amanom,
0029 ”Sa mnom ima hiljada Turaka,
0030 ”B’jelu ću ti kulu zapaliti,
0031 ”Tvoju vjernu ljubu zarobiti,
0032 ”Tebe, Vlaše, žćiva uvatiti,
0033 ”Na muke ti život izvaditi.”
0034 Knjiga dođe kuli Gavranovoj,
0035 Tu Gavrana doma ne bijaše,
0036 Samo majka i vjerena ljuba,
0037 Ženske glave pa se prepanule,
0038 Izvedoše vranca Gavranova,
0039 I na njemu sedlo od biljura,
0040 I suviše rušpa tri iljade,
0041 Pa poslaše Šaban-agić Zuku.
0042 Kada šićar u lugove siđe,
0043 Te stadoše dijeliti Turci,
0044 Među sobom bili bjesedili:
0045 ”Hvala Bogu, ja dobra šićara
0046 ”I bez rane i bez mrtve glave!
0047 ”A kakav je vranac od mejdana,
0048 ”Baš je bolji nego đogat Mujov.”
0049 Al’ besjedi Šaban-agić Zuko:
0050 ”Još ja znadem i boljeg šićara.”
0051 Pa dovati knjigu i hartiju,
0052 Sitnu knjigu po koljenu piše,
0053 Pa je šalje Ivan-kapetanu:
0054 ”O Ivane, silan kapetane,
0055 ”Danas sam ti zgodu uhvatio,
0056 ”Kad Senjana u Senju ti nema,
0057 ”Pošalji mi dora od mejdana,
0058 ”O dorinu đuzel-ćeisiju,
0059 ”Pokraj konja čitav tovar blaga.
0060 ”Ako li mi to poslati nećeš,
0061 ”Kunem ti si vjeru ti dajem,
0062 ”Sa mnom ima hiljadu Turaka,
0063 ”B’jelu ću ti Senju udariti,
0064 ”Tebe, Vlaše, živa ufatiti,
0065 ”Na muke ti život izvaditi,
0066 ”A bijelu kulu zapaliti,
0067 ”Bjernu tvoju ljubu zarobiti.”
0068 Tad se Ivan u nevolji nađe,
0069 Jer Senjana doma ne bijaše,
0070 Pa izvede dora od megdana,
0071 Ođede ga i opusati ga,
0072 Jošt im spremi čitav tovar blaga.
0073 Kad taj šićar u lugove siđe,
0074 Te stadoše dijeliti Turci,
0075 Među sobom bili besjedili:
0076 ”Mili Bože, da dobra šićara!
0077 ”I bez rane i bez mrtve glave.”
0078 A besjedi Šaban-agić Zuko:
0079 ”Jošt ja znadem i boljeg šićara.
0080 ”Sutra jeste svijetla neđelja,
0081 ”Ja sam čuo da kazuju ljudi,
0082 ”Poraniće trides đevojaka,
0083 ”Sve sestara vlaškije serdara,
0084 ”Idu mlade po gori zelenoj,
0085 ”Cv’jeće beru pa se kite njime,
0086 ”Pred njima je jedan dobar junak,
0087 ”Po imenu Zvijer arambaša,
0088 ”Junaka ga u svo Senje nema.
0089 ”U Zvijera gvozdena latinka,
0090 ”Đe pogleda, mora pogoditi,
0091 ”Đe udari, melem ne trebuje.
0092 ”Da li am je njega prevariti
0093 ”I njegove savezati ruke,
0094 ”Lako bismo jagmili đevojke.
0095 ”Braćo Turci, da se poslušamo,
0096 ”Da idemo u vrh od planine,
0097 ”Tu ja znadem jednu vodu ladnu,
0098 ”I ona se Čatrnja poziva,
0099 ”Kao naša u našu Udbinu,
0100 ”Zasjedemo oko vode tije,
0101 ”Da čekamo trides đevojaka
0102 ”I Zvijera silna kaurina.”
0103 Odatle se Turci podigoše,
0104 I odoše đe su naumili,
0105 Zapadoše oko vode tije.
0106 Kad u jutru jutro osvanulo,
0107 Osvanulo i sunce granulo,
0108 A evo ti Zvijer-arambaše,
0109 Đevojke se širom rasturile
0110 Po planini cvijeće berući,
0111 Pa dođoše na vodu Čatrnju,
0112 Đeca mlada umivaju lica,
0113 Zvijer sjede pod jelu zelenu,
0114 Pa uz jelu pleća prislonio.
0115 Tu junaku loša sreća bila,
0116 Nikad nije tako učinio,
0117 Zaspa Zvijer uz jelu zelenu.
0118 A to gleda Šaban-agić Zuko,
0119 Pa se vuče od jele do jele,
0120 Dokle dođe Zvijer-arambaši.
0121 Opasuje mukadem pojasom,
0122 Dok dugačku vezu napraviše
0123 Pa se bliže Zv’jeru primakoše,
0124 Na grlo mu vezu naturiše,
0125 Naturiše pa je pritegoše.
0126 Tad da ti je čuda pogledati,
0127 Kad skočiše Turci na Zvijera.
0128 Dok junaku ruke savezaše,
0129 Mnoge zvijer nogam’ pogazio,
0130 Četrnaest ruku salomio.
0131 Pofataše tridest đevojaka,
0132 Povedoše krvavoj Udbini.
0133 Đe je sreća, tu je i nesreća,
0134 Podigo se Gavran barjaktare
0135 Od čestita Senja zenđiloga,
0136 Pokupio jednu četu malu
0137 Od trideset dobrije junaka,
0138 Đe gođ koji bio za megdana,
0139 Pa otišli do Turske Udbine,
0140 I ne mogli ništa zadobiti,
0141 Vratili se Senju bijelome.
0142 Kad se blizu vodi primakoše,
0143 Onda veli Gavran barjaktaru:
0144 ”O Komnene, mili pobratime,
0145 ”De se penji jeli u vrove,
0146 ”Pa pogledaj na vodu Čatrnju,
0147 ”Ova voda nije nikad sama,
0148 ”Al’ bez vuka, ali bez ajduka.”
0149 Onda Komnen otpasa oružje,
0150 Pa se penje jeli u vrove.
0151 Gleda Komnen na vodu Čatrnju,
0152 Viđe Komnen tri stotin’ Turaka,
0153 Među njima trides đevojaka
0154 I Zvijera od Senja bijela.
0155 Kako viđe, sve pozna Komnene,
0156 Pa se hitro niz jeliku vrati,
0157 Sve im kaza što je i kako je.
0158 Tad Senjani puške dokopaše,
0159 I u druma puta zasjedoše.
0160 Malo stalo za dugo ne bilo,
0161 A eto ti Šaban-agić-Zuka,
0162 Jaše Turčin Gavranova vranca,
0163 A i sestru vodi gavranovu
0164 A gleda ga Gavran barjaktare
0165 Niz njegovu pušku dževerdara,
0166 Pa zekanu dade vatru živu,
0167 Pa pogodi Šaban-agić-Zuka,
0168 Na prsi mu toke prolomio,
0169 I na pleća pendžer otvorio,
0170 Pade Turčin u zelenu travu.
0171 Na ma puče trides dževerdara,
0172 Odma pade trideset Turaka.
0173 A da vidiš od Senja Senjana,
0174 Poturiše puške dževerdare,
0175 Potegoše plamene andžare,
0176 Pa u Turke juriš učiniše,
0177 Od Turaka mlogo jada grade,
0178 Sedamdeset pogubiše glava,
0179 I oteše trides đevojaka,
0180 Dok dotrča Zvijer arambaša:
0181 ”Bogom brate, Gavran barjaktare,
0182 ”Sijeci mi veze po rukama,
0183 ”Jer uteče budalina Tale,
0184 ”Na Ivanu doru od mejdana,
0185 ”Odnese mi gvozdenu latinku.”
0186 A Gavran mu oprostio ruke,
0187 Kad da vidiš Zvijer-arambaše,
0188 Trči zvijer prijekijem putem,
0189 Prije zađe polju udbinskomu,
0190 Tu zasjede za kamen studeni.
0191 Al’ eto ti budaline Tala,
0192 Tale jaše Ivova dorina,
0193 Sam u sebi Turčin besjedio:
0194 ”Sad da vidim koga od Senjana,
0195 ”Da mu lomim kosti na komade.”
0196 A ti Zvijer i gleda i sluša,
0197 Skoči Zvijer, ufati dorata,
0198 I Turčina za prsi široke.
0199 S njime udri o zemljicu crnu,
0200 Pa mu veže ruke naopako,
0201 I sveza ga doru za repinu,
0202 Pa pOsjede Ivova dorina,
0203 Ide junak uz Kunar planinu.
0204 Mlpge turke sreta u Kunari,
0205 Neki viče:kuku njemu, babo,
0206 Zvijer tješi, a bije latinko,
0207 Dok izađe na vr od Kunare,
0208 Jedanaest pogubio glava.
0209 Kad Zvijere do Čatrnje dođe,
0210 Tu odsjede dora od mejdana.
0211 Svi Senjani na noge skočiše,
0212 I Zvijeru bratu oprostiše,
0213 Što je zaspo pod jelu zelenu.
0214 Šićariše, mejdan zadobiše,
0215 Otale se zdravo podigoše,
0216 I odoše Senju bijelomu,
0217 Pjevajući i puške mećući.
