ŠTO ME VARAŠ...
Što me varaš? što se smešiš,
Sudbo moja, na me?
Il' zašto mi kivnoj želji
Potpiruješ plame?
Što me nudiš iz pehara
Nepoznatim pićem?
Što se sigraš lakoumno
S mlađanin mi žićem?
Ostavi me... ne buni me!
Ne ću tvoga dara!
Ja se bojim prepunoga
Zlatna ti pehara!
Ne bi ništa, da se pelen
U njemu penuši,
Pelen nije naudio
Nikad mojoj duši.
Al' kako me slašću nudiš,
Toga piti ne ću:
E od silne od milote
Svisnuću, umreću.
A ja, sudbo, sad nikako
Ne bi hteo mreti:
Ta meni su i glogovi
Sad šareni cveti!
Danas mi je rekla dika,
Da me verno ljubi,
Danas mene bezazlenka
Prvi put poljubi.
Pa ostani, pa ostavi
Sldatko tvoje piće...
Od danas se tek počinje
Pravo moje žiće!