[Čuj, narode, nek vas Gospod čuje]
Čuj, narode, nek vas Gospod čuje,
nemoj zato niko da se kaje
što se ovde dugo zadržava,
da se Sveto jevanđelje javlja.
A što žuriš, brale, na spavanje, 5
kad se tvoji dani brzo krate?
Jednom leć’ ćeš, dignuti se nećeš,
večnom domu mora da se krećeš,
telo će ti u zemlju počiva,
duša mora navek biti živa. 10
Nema veća dela i vapaja,
kad se duša od tela odvaja,
osobito duša od grešnika,
tu je, braćo, muka prevelika;
nije teo Boga ni da čuje, 15
pa sad ne zna di će da putuje.
Smrt ga plaši, a strava ga vata,
zove, jadan, i oca i brata,
zove majku i srodnike svoje:
„Ublažite teške muke moje.“ 20
Ruku pruža, al’ pomoći nema,
jer mu đavo grozne muke sprema;
još mu sprema klješte i testere,
da mu dušu od tela odele;
i još druge nevidljive sprave, 25
dušu jadnu nemilice gnjave.
Jadna duša nigde pomoć nema.
Takve duše oplakivat' treba,
što prezreše božju slavu neba.
Braćo mila, nežni svete mladi, 30
nek’ molitva vama ne dosadi,
časni posti i velika bdenja,
da bi stekli za dušu spasenja.
