Čudan junak
čudna čuda izvodio,
na štulumu konju,
na Romunu polju,
na borskom sedlu, 5
na brdskoj uzdi.
Kad izađe na brdo,
on potrže ključeve od magarca
da obori Perivoja grada.
Tu sedi kraljički kralj 10
i sveti Toma apostol,
te on plete vratnike i tanotnike
da hvata veštice.
Jedne vataju
a druge im begaju, 15
po dnu mora silažahu
i njima se moljahu:
- Nemoj nas, sveti Tomo, apostole,
trebaćemo ti mi
i naše seme. 20
Al govori sveti Toma apostol:
- Tuk, vile i veštice,
niti mi trebate vi
ni vaše seme:
strukom se opasivale, 25
vratilom se podupirale,
po dnu mora silazile,
po moru brojale pesak,
po nebu zvezde,
na gori list, 30
na listu kaplje,
na vuku dlake,
na psu runo,
na ovci vunu,
na petlu pero; 35
pepelom se solile,
ugljenom smočile;
kad sve to učinile,
onda mene nahudile.
(238)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
Izvor
Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 48. br. 59.
Marić, Ljuba M. Jurenje veštica, „Kića“, III (1907), br. 30.
