Čuva ovce mala Mara,
Čuvajući plandovala,
Plandište se zažižalo;
Gasila ga mala Mara,
Gaseć’ prsten izgubila 5
Na Lazara potvorala.
Lazar joj se ljuto kune:
„N’jesam Maro imena mi;
N'jesam ti ga ni vidio,
Kamo l’ sam ga ja uzeo; 10
Ja sam sinoć s’ vojske doš’o
A jutros sam u lov poš'o.
Kad izađoh na Loznicu
Na Loznici kolo igra;
Svaka seka do svog brata, 15
A Marija nema brata,
Već se maša uz Tomaša
Uz Tomaša uz junaka.
Tomaš kolom ponjihuje
Na svog brata namiguje, 20
Bratac mu se osjetio
Brže konje dobavio,
Baci Maru na alata
A Mijata na dorata,
A Tomaša na đogata, 25
A đogata preko polja
Kano zvjezda preko neba.
Kad su bili blizu mora,
Mariji su govorili:
„Vidiš Maro sinje more 30
Đe ćemo te ostaviti
Ribicama za večeru!“
Kad su došli sinjem moru
Onda su joj govorili:
„Vidiš Maro bjele dvore 35
Đe ćemo te ostaviti,
Starom babi izuvalju,
Miloj majci periljicu,
Svojoj seki drugaricu
A Tomašu za ljubovcu.“ 40
Zabilježili:
V. Stakić i Đ. Marković
Reference
Izvor
Bosanska vila, 1887, godina II broj 6. Sarajevo, 16. marta 1887, str. 90-91.
