Čini na Alil-aginici
Šetala se Alil-aginica
Po bosilju po ranome cveću,
Bosiljak se za kaFtan zadeva,
Al govori Alil-aginica:
„Mani me se, moje rano cveće! 5
„Nije meni do štano je tebi,
„Već je meni do moje nevolje:
„Vazdan aga u meani pije,
„Vazdan pije, a svu noć me bije:
„„Rodi, rodi, orjatsko koleno! 10
„„Ili rodi, ili u rod idi.""
„A kako ću žalosna roditi?
„Ruvo nosim, kao i nevesta,
„Jošte odim, kao i devojka.
Ona misli niko je ne sluša, 15
Slušala je njena zaovica,
Zaovica Džaver-begovica,
Ona ide u zelenu bašču:
„Božja pomoć, draga snao moja!
„Koja ti je golema nevolja, 20
„Te si tako u obrazu bleda,
„A na srcu vrlo žalostiva?
„Il' kroz braca moga Alil-agu,
„Il' kroz moju ostarilu majku?" —
„Nij' kroz majku, već kroz brata tvoga: 25
„Alil-aga u meani pije.
„Vazdan pije, a svu noć me bije:
„„Rodi, rodi, orjatsko koleno!
„„Ili rodi, ili u rod idi;""
„A kako ću žalosna roditi? 30
„Ruvo nosim, kao i nevesta,
„Jošte odim, kao i devojka."
Al' govori Džaver-begovica:
„Itro sada, draga snao moja!
„Ti otidi tvome belom dvoru, 35
„Te umesi prebelu pogaču
„I donesi vezenu košulju;
„Prosio je bratac Alil-aga,
„Prosio je ćerku dizdarevu,
„Ona vam je učinila čini; 40
„Da idemo da je sestrimimo,
„Ne bi li vam očinila čini."
Itro ode Alil-aginica,
Umesila prebelu pogaču,
Pa uzima tananu košulju, 45
I odoše ćerki dizdarevoj:
„Božja pomoć, ćerko dizdareva!" —
„Bog pomog'o, snao i zaovo!
„Koja vam je golema nevolja?"
Veli njojzi Džaver-begovica: 50
„Mi smo došle da te sestrimimo:
„Evo tebi vezena košulja,
„Očini nam, što si učinila!" —
„Ne očini, što sam učinila!
„Činila sam devetore čini, 55
„Sve sam devet u vatru bacila." —
„Bogom sestro, ćerko dizdareva!
„Evo tebi bijela pogača,
„Očini nam, što si učinila!" —
„Ne očini, što sam učinila! 60
„Činila sam devetore čini,
„Sve sam devet u vodu bacila."
K njoj pristupn Alil-aginica:
„Bogom sestro, ćerko dizdareva!
„Očini nam, što si učinila, 65
„Sutra će mi moja majka doći,
„Dovešće mi brata jedinoga,
„Uzeću te ja za brata moga."
Nasmeja se ćerka dizdareva,
Pa otvori šarene sanduke, 70
I otvori zlaćenu kutiju,
Nad glavom je otvorila čini:
„Idi sade, Alil-aginice,
„Do godine i sina rodila!"
Kad dođoše dvoru bijelome, 75
Alil-aga iz meane ide,
Pa on lupa na avlijnski vrati:
„Otvori mi, dušo moja, vrata!
„Kad do sade idem iz meane,
„Na svakome dvoru sunce jarko, 80
„A po mome pala magla sinja;
„A kad sade idem iz meane,
„Na našemu dvoru sunce jarko,
„A na druge sinja magla pala."
Do godpne i sina rodila. 85
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
