Četa Piperska

0001 Malena se četa podignula
0002 Od Crnacah sela piperskoga,
0003 Četa mala, dvadest i pet drugah,
0004 Pred četom je Puljević Nikola.
0005 Hode četa zelenom planinom,
0006 Dokle dođe u pitomu Župu,
0007 Dok na b’jelu Bojovića kulu.
0008 Tu ih dimno dočeka vojvoda,
0009 I dade im vino i rakiju.
0010 S Nikolom se razgovarat’ pođe:
0011 "A za Boga, Puljević-Nikola,
0012 "Kuj si diga piperske prosjake?"
0013 Nikola mu riječ govorio:
0014 "A nemo’ se sramotit’, Ilija,
0015 "Nisu ovo piperski prosjaci,
0016 "No su ovo piperski siraci.
0017 "Oce su im Turci pogubili,
0018 "Ostala su vučad od vukova,
0019 "Da Turčinu oko glave rade.
0020 "No ako si junak od junaka,
0021 "Povedi me na Turske putove,
0022 "Ne bismo li Turke dočekali,
0023 "Pa ćeš viđet’ prosjake, Ilija,
0024 "Što će činjet’ đeca od Turakah."
0025 A Iliju izjede sramota,
0026 Pa on skoči, uze dževerdara,
0027 I povede četu niz planinu,
0028 Pa zapade s njima u Lukovo.
0029 Kada sjutra dan i zora dođe,
0030 Ali idu četiri Turčina
0031 Od Nihšića grada bijeloga,
0032 Pred njima je Redža Memčevića.
0033 No ih dimno četa napuštila.
0034 Pušku pali Puljević Nikola,
0035 Ćaše ubit’ Redžu na vrančića,
0036 No mu puška oganj ne prifata.
0037 Tada druga puče iskra’ njega,
0038 Po imenu Boža Turovoga,
0039 Te pogodi Zeka Durovoga.
0040 A druževske puške popucaše,
0041 I u Redžu oganj sasipaše.
0042 Za to Ture ni abera nema,
0043 No obrnu konja uz Lukovo,
0044 Pored njega dva dobri junaka,
0045 Jedno mi je Mašović Stojane,
0046 A drugo je Božović Lazare.
0047 Lazar Redži konja ufatio,
0048 A Stojan ga u travu obali,
0049 Posjekoše glavu od Turčina.
0050 Tu dvije-tri posjekoše glave,
0051 I uzeše konje i oružje.
0052 Puče jedna puška od Turaka,
0053 Jednoga je obranila druga,
0054 Ma ni njemu ništa biti neće.