Crna mis'o po noći me vija

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Crna mis'o po noći me vija
Pisac: Milorad Popović Šapčanin


SapcaninMilorad.jpg

Crna mis'o po noći me vija



Crna mis'o po noći me vija:

Mesec srebrn nebom se razvija,

Slabi zraci skoro izumrli

Po groblju se ledeno prosuli.

Groblje nemo — moje crne misli,

Teški jadi strašno su pritisli:

Onaj grobak, ona ploča bela

Sve je meni sa sveta odnela.


Vetrić dune kroz lipovo granje

Te oživi nemo samovalje,

Pa se onda na grobove siđe

Stanovnike neme da obiđe:

Mora da je samom njemu žao

Te je hitar setno proplakao,

Kad se suze niz krstove sliše,

Teške tuge što ih izroniše.


Krstovi oe ukočeni redom

Namrštili mesečinom sedom,

Strašne senke oko njih se grle:

Teške duše, što su izumrle,

Najposlednja, al' najslađa želja

Podigla ih iz mrtvih postelja,

Te iz zvezda i te neme noći

Traže leka večitoj samoći.


Oh i onaj — onaj grobak mali

Gde su zraci ponajbleđi pali,

I tamo se nešto živo čuje

U prisenku gdeno jadikuje.

Eno lica, eno ruke bele

Nešto s'svetlo na vidik iznele

Te se sija, ka' sunce u danu —

Po grobovi, mrtvom samostanu.


Jao — to je — to je ona, jao,

Šta sam grešan jošte dočekao.

Eno grudi i očiju plavi'

Iste 'nake bile su na javi.

A u ruci što je razgrejava —

Drži kutić naših zakletava:

Teška kletva još je teža bila

Te je život njezin ugrabila.


Sunca svoga nije nikom dala

Za mene je sebe žrtvovala;

A drukčije nije moglo biti

Il' tuđina, il' sebe ubiti.

Srce mi se sleđava ka' stena

Kad se sećam teških uspomena,

Kad je ono poslednji put glenu

'Nako blagu, bledu, probodenu.


Oh! eno jo gde me okom zove,

Prostrla je zlaćene pokrove

Da sednemo, da se zagrlimo

Jedno drugom žalosti brojimo.

Hoću, dušo, evo samca mene.

Ogrni me u bele koprene,

Da me mrci ne ture od sebe

Groznom rukom rastave od tebe.


Idem — noga u drhtanju s'ledi,

Draga bleda radosno me gledi,

Tu sam — srce u slasti se budi —

Već da padnem na dragine grudi —

Oblak crni na mesec se baci,

S mesečinom nestaše mrtvaci,

A ja ostah sam s mislima mojim

Da me teše da se uspokojim.



Napomene[uredi]

  • Objavljena u knjizi Pesme, 1863, strana 22

Izvori[uredi]

  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 32-34. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 125 godina.