Crvena kvočka s crvenim pilićima,
crveno bunjište raščemrljaše.
Na nogama razneše
i odneše crvene vetrove:
u duboku vodu, u čarnu goru — 5
gde petao ne peva, gde pas ne laje.
Osta kao čisto srebro;
lako, kao lako pero...
Ide, cvili i pišti
majka toga i toga (bolesnika). 10
Srela je Sveta Živa Bogorodica,
pa je pitala:
„Što cviliš, što pištiš?" —
„Cvilim i pištim: dete mi je bono;
nagaziše ga ognjeni vetrovi.“ — 15
„Ne cvili, ne pišti,
jer ti od toga pomoći nje.
Već idi kod vračarice te i te (po imenu),
da ti uvrača, da ti ubaje,
da ti vetrove otera, 20
da ti zdravlje na dete dotera"...
Tako valja izgovoriti tri pug po devet puta.
(Komorane)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
Izvor
Mijatović, Stanoja M. Narodna medicina Srba seljaka u Levču i Temniću, SEZ, XIII (1909), s. 305-306.
Lazarević, Velibor: Narodne basme i lečenja u Levču i Temniću; Leposavić : Institut za srpsku kulturu Priština - Leposavić, 2020., str. 289. br. 197.
