Car i Sekula (od istoga igumana Mojsija)
0001 Knjigu piše Otmanović-care
0002 te je šalje od Sibinja Janku,
0003 u prostranu zemlju Ungariju;
0004 „Ja sam čuo, i kažu mi ljudi,
0005 ti da imaš sestrića Sekula,
0006 ljepote mu u ves svijet nejma,
0007 no pošlji ga mene u Stambola
0008 da ga vidi stambolska gospoda,
0009 da ga vide paše i veziri
0010 i ostali Turci janjičari,
0011 još i moje mlade sultanije,
0012 jer su mene molbe dojadile
0013 da dobavim Banović-Sekula,
0014 da njegovo sagledaju lice.
0015 A dajem ti božu vjeru tvrdu,
0016 da mu hile učiniti neću,
0017 no ću ti ga dobro darivati
0018 i opet ga zdravo povratiti."
0019 Kade Janku sitna knjiga dođe,
0020 knjigu gleda, suze prolijeva,
0021 a dvori ga Banović-Sekule,
0022 pa ujaku svome besjedio:
0023 „Moj ujače, Sibinjanin-Janko!
0024 Kakva knjiga da je bog ubije
0025 te je jutros tebe zaplakala?
0026 Ako ti je knjiga od mejdana,
0027 ja sam gotov poći na mejdana,
0028 no nemoj se prepadati, dajo."
0029 Janko reče sestriću svojemu:
0030 „O Sekule, ludano dijete!
0031 Loša knjiga, da je bog ubije,
0032 od Stambola od cara turskoga
0033 da te šiljem u Stambolu bilu,
0034 da te vide i gledaju Turci
0035 i pogane bule sultanije
0036 i daje mi božu vjeru tvrdu
0037 da ti hile učiniti neće
0038 nego će te dobro darivati
0039 i zdravo te mene opraviti.
0040 U Turčinu i u zmije ljute
0041 rišćaninu prijatelja nije,
0042 bogme će te, sine, prevariti,
0043 poturčiti oli pogubiti."
0044 Al’ Sekule njemu progovara
0045 „Neboj mi se, moj ujače Janko!
0046 Ja ću caru poći u Stambola,
0047 a dajem ti božu vjeru tvrdu,
0048 zaisto se poturčiti neću,
0049 može biti da ću poginuti,
0050 ali će se nadaleko čuti
0051 kad Banović pogibe Sekula."
0052 I to Janku mlogo milo bilo
0053 pa dava mu konja i oružje,
0054 ođede se Banović Sekule,
0055 obukuje ljute pancijere,
0056 što mu sablja naudit ne more,
0057 a po njima svilu i kadifu
0058 i na glavu samur-kapu tura,
0059 po samuru trideset čelenaka
0060 koje pište kako zmije ljute,
0061 oko sebe sablju opasao,
0062 doratu topuz objesio,
0063 pak pojaha dora debeloga,
0064 turi bojno koplje na ramena
0065 i otide drumom zelenijem.
0066 Daleko ga Janko ispratio,
0067 pa sestrića grli i celiva,
0068 tople suze roni i proliva:
0069 „O Sekule, ludano dijete!
0070 Hajde pođi a bog s tobom budi,
0071 ali ću te sjetovati, sine,
0072 kad ćeš biti polju stambolskome,
0073 sretnuće te hiljadu Turakah,
0074 to te biti careve delije,
0075 iskate ti konja i oruže,
0076 nedaj, sine, konja ni oruže;
0077 pa ćeš biti polju stambolskome,
0078 opet sresti hiljadu Turakah,
0079 to te biti Turci janjičari,
0080 iskate ti konja i oruže,
0081 nedaj, sine, konja i oruže;
0082 kad Stambolu na kapiju dođeš,
0083 sreste tebe paše i veziri,
0084 koliko su strašno ođeveni,
0085 ti ćeš mislit da su to carevi,
0086 iskate ti konja i oruže,
0087 no nemoj se, sine, prepanuti,
0088 nemoj puštit konja i oruže,
0089 ćeraj konja caru na kapiju
0090 đe mu stoje mlade sultanije,
0091 tu ćeš naći dobroga junaka,
0092 na kapiju noge prekrstio
0093 pa iz čabra pije rujno vino,
0094 neoprane brke objesio,
0095 po zemljici pali su mu brci,
0096 pokraj sebe sablju poturio,
0097 kapiju topuz objesio.
0098 Tu ćeš, sine, konja odjahati,
0099 uzmi kapu u lijevu ruku,
0100 poljubi ga u skut i u ruku,
0101 pa ćeš, sine, njega pozdraviti
0102 i amanet njemu učiniti
0103 da te vodi caru na divana."
0104 Otle ode Banović-Sekula,
0105 dokle polju stambolskome dođe,
0106 sretoše ga careve delije,
0107 ištu njemu konja i oruže,
0108 ne da momče toga nijednoga,
0109 no razgoni careve delije
0110 i otide poljem širokijem;
0111 sretoše ga Turci janičari,
0112 ištu njemu konja i oruže, .
0113 neda soko konja i oružja
0114 no razgoni Turke janjičare,
0115 dok Stambolu na kapiju dođe,
0116 sretoše ga paše i veziri
0117 te mu ištu konja i oruže,
0118 neda junak oruže ni konja
0119 no dorata ražljutio svoga,
0120 Stambolu ga ugna u sokake,
0121 iz kaldrme izbija kamenje,
0122 u dućane bije bazrđane.
0123 po kahvama kafedžije mlade,
0124 dokle prođe Banović-Sekule
0125 svaka su se zatvorila vrata
0126 a kad caru na kapiju dođe,
0127 đe mu mlade stoje sultanije,
0128 i kad viđe dobroga junaka,
0129 kako ga je ujo naučio,
0130 koliko je strašnoga pogleda,
0131 prepade se Banović-Sekule,
0132 gotovo je natrag pobjegnuo,
0133 od straha se niz konja skinuo.
0134 Uze kapu u lijevu ruku,
0135 poljubi ga u skut i u ruku,
0136 pa je njemu stidno besjedio:
0137 „Moj se dajo tebe pozdravio,
0138 i amanet tebe učinio,
0139 od Sibinja Sibinjanin-Janko,
0140 da me vodiš caru na divane,
0141 ZA mene je care opravio,
0142 ja nijesam prije dolazio,
0143 na divan mu izić’ ne umijem,
0144 a bojim se hile od Turakah."
0145 Al’ je junak njemu besjedio:
0146 „O boga ti, ludani Sekule!
0147 Kad se Janko mene pozdravio,
0148 je l’ ti moje ime spomenuo?„
0149 Sekul reče: „Nije spomenuo,
0150 no u žalost to je naručio."
0151 Ali junak tade besjedio:
0152 „Ja sam, sinak, Marko Kraljeviću
0153 i pobratim od Sibinja Janka,
0154 sjedi, sine, da pijemo vino,
0155 nemoj mi se ništa prepadati,
0156 lasno ćemo divan učiniti."
0157 Pa kad se ponapiše vina,
0158 reče Marko Banović-Sekuli:
0159 „Jesi l’, sine, konja naučio,
0160 da l’ se kome drugom pojahati,
0161 sam hoće li šetat’ po avliji?"
0162 Sekul reče Kraljeviću Marku:
0163 „Sam će mi se doro provađati,
0164 a ne bi ga drugi uzjahao,
0165 taman da bi glavu izgubio,
0166 nako da je od Sibinja Janko."
0167 Skoči Marko sa zemlje na noge
0168 te izvede iz podruma Šarca,
0169 unkaš mu topuz objesio,
0170 i britku je sablju opasao,
0171 pa na dobre konje posjedoše,
0172 otidoše caru na divane,
0173 i tu dobre konje razjahaše,
0174 prifatit se nikom ne dadoše
0175 no sami se vode i provode,
0176 junaci se po’ ruke uzeše
0177 i pođoše caru na divane,
0178 reče Marko Banović-Sekuli:
0179 „Srestite ne sluge i dvorani
0180 da ni ostre sablje prifataju,
0181 nemoj, sine, sabje otpasati,
0182 sad te nema sabje trebovati."
0183 Kad dođoše caru na divana,
0184 Sekule se caru poklonio,
0185 pak se malo natrag izmaknuo,
0186 iza sebe sablju zaklonio,
0187 niza sebe ruke opružio,
0188 pred carem je divan učinio,
0189 car ga pita za Jankovo zdravje,
0190 on se caru opet poklonio,
0191 mir i zdravje na to odgovara,
0192 jednak care njemu besjedio:
0193 „Hoćeš li se, sine, poturčiti?
0194 Daću tebe moju sultaniju,
0195 činiću te velika vezira,
0196 stimaće te paše i ridžali,
0197 sva gospoda cara čestitoga,
0198 neće biti u cara boljega."
0199 Naljuti se Banović-Sekule,
0200 na krepost je ruke podignuo,
0201 preda se je sablju okrenuo
0202 pa sastavi samur sa veđama,
0203 diže brke a pisnu na zube,
0204 a caru se primakao blizu,
0205 te je caru ljuto govorio:
0206 „Zle prilike zbora carevoga!
0207 Ne ka cara no ka govedara!
0208 A kamo ti boža vjera tvrda
0209 što si daju mome zadavao
0210 da mi hile učiniti nećeš
0211 no da ćeš me zdravo povratiti?
0212 A tako mi Rista spasitelja,
0213 ne bih ti se, care, poturčio,
0214 baš da bih se sultan učinio,
0215 tvojim gradom i carstvom vladao!
0216 Ali ću ti povrnut poštenje
0217 ako ćeš se, care, pokrstiti,
0218 dženeran ćeš kod uja mi biti,
0219 svoju će ti ćercu pokloniti,
0220 stimaće te ungarska gospoda,
0221 služiće te trista Ugričićah,
0222 nebesno ćeš nasljediti carstvo."
0223 Car arapski vika na dželata,
0224 jer Sekule arapski ne znade,
0225 hoćahu mu izgubiti glavu,
0226 no mu reče Marko Kraljeviću,
0227 poslovički kako car ne znade:
0228 „Sad pogibe, obrni se za se!"
0229 Kad Sekule upazi dželate,
0230 ostrom sabljom iza sebe mahnu,
0231 posiječe careve dželate
0232 pak naprijed po divanu mahnu,
0233 posiječe careve vezire
0234 i caru se primaknuo blizu,
0235 hoćaše mu okinuti glavu,
0236 ne dade mu Kraljeviću Marko,
0237 ufati ga za bijelu ruku:
0238 „Nemoj, sine, poočima moga!
0239 Hajd’ d’ idemo, imaćemo koga!"
0240 Otle pođe Banović-Sekule,
0241 a care je Marku besjedio:
0242 „Udri, Marko, usahla ti ruka!"
0243 A caru je Marko besjedio:
0244 „Muči, care, kamenom ti stale!
0245 Ako čuje Banović-Sekule,
0246 te se opet na divan povrne,
0247 izgubiće i mene i tebe,
0248 već ja pođoh ispratit Sekula."
0249 A kad Marko do Šarina dođe,
0250 al’ Sekule dora pojahao,
0251 razagoni Turke janjičare
0252 i ruse im odsijeca glave.
0253 Tad’ se Marko Šarca dofatio,
0254 a ostru je sablju izvadio,
0255 pa zagoni Turke u sokake,
0256 za njim ide Banović-Sekule,
0257 do kog stigne i glavu mu digne,
0258 iz Stambola poljem izidoše,
0259 a kad poljem dalek’ odmaknuli,
0260 tad sretoše Ćuprilić-vezira
0261 i š njime je silovita vojska,
0262 opkoliše dva dobra junaka,
0263 stade piska Banović-Sekula:
0264 „Avaj meni do boga miloga,
0265 desna mi se umorila ruka,
0266 sad ne hote izgubiti Turci!"
0267 Al’ Sekulu Marko besjedio:
0268 „A moja se još ne ugrijala,
0269 niti mi se Šarac naljutio,
0270 sam ću jadne rašćerati Turke».
0271 Pa u Turke juriš učinio,
0272 a za njime Banović-Sekula,
0273 mloge mrtve zemlji oboriše,
0274 na alaje druge rašćeraše,
0275 pa odoše zdravo i veselo
0276 ka Prilipu na Markove dvore.
0277 Piše vino za neđelju danah
0278 dok od puta trudni počinuše,
0279 Sekul pođe ka ujaku svome,
0280 po njemu se Marko pozdravio:
0281 „Pozdravi se pobratimu mome,
0282 kako sam mu amanet svršio
0283 i na divan s tobom izlazio,
0284 neka mi se ne naljuti pobro."
0285 Kako pođe Banović-Sekule,
0286 ali Marku sitan ferman dođe
0287 i od cara četiri tatara:
0288 „O nevjerni moj posinče Marko!
0289 Hodi brže mene u Stambola
0290 da mi platiš paše i vezire
0291 što izgubi po Stambolu mome,
0292 kad izvede dušmanina moga."
0293 A kad Marko ferman sagledao,
0294 tri careva posječe tatara,
0295 četvrtome oči izvadio
0296 i tako ga caru opravio,
0297 po njemu se caru pozdravio:
0298 „Ako si se na me naljutio,
0299 ja ću poći od Sibinja Janku,
0300 pa ću otud tebi s’ naljutiti,"
0301 A kad care razumio glase,
0302 dva tatara brže opravio
0303 i po njima tri tovara blaga,
0304 još i ferman Kraljeviću Marku:
0305 „Moj posinče, Kraljeviću Marko!
0306 Da si brže u Stambolu mome,
0307 da mi čuvaš od Stambola vrata,
0308 na poklon ti što si učinio,
0309 dokle ima u Stambol Turadi,
0310 biće dosta pašah i vezirah,
0311 no mi nejma Kraljevića Marka
0312 i eto ti tri tovara blaga,
0313 podaj majci da se hljebom hrani."
0314 Kad to viđe Kraljeviću Marko,
0315 dade pare ostaraloj majci,
0316 jaše Šarca, u Stambolu pođe,
0317 pa ne svrće caru na divana,
0318 no otide caru na kapiju,
0319 u podrume Šarca savezao,
0320 kapiji topuz objesio,
0321 pokraj sebe sablju poturio,
0322 pa iz čabra pije vino rujno.
0323 A neka ga u dragog boga,
0324 valjalo mu na sudu strašnomu!
