Carev-laz (krčevina careva)

0001 Kliče vila od Koma planine,
0002 Dozivaše na polje Cetinje,
0003 Na Cetinje na sred Gore Crne,
0004 Po imenu i po prezimenu
0005 Petrovića Danila vladiku:
0006 "O, vladiko, crnogorska glavo,
0007 evo na te ide silna vojska
0008 od onoga Otmanović cara
0009 i evo je ona pristupila
0010 od bijele varoš Podgorice,
0011 jer se silan care rasrdio
0012 što si svoju vojsku podizao
0013 i na tursku zemlju napadao
0014 da pomožeš caru rusinskome,
0015 kojino se s Turcim’ umirio
0016 po nesreći što mu se zgodila
0017 blizu Pruta rijeke studene,
0018 na njega ti uzdanice nejma,
0019 no sakupi tvoje Crnogorce,
0020 branite se, ne prepadnite se,
0021 bog će vama biti na pomoći."
0022 Tad vladika vili govorio:
0023 "Kaži mene od planine vilo,
0024 moš li znati koliko je vojske,
0025 od koje li zemlje i krajine,
0026 na koju će stranu okrenuti,
0027 i kad hoće na nas udariti?"
0028 odgovara vila planinkinja:
0029 "Ima vojske pedeset hiljadah,
0030 dva dijela od Urumenlije,
0031 treći dijel od sve Arbanije,
0032 a pred njome paša seraskire,
0033 od Stambola od careva stola,
0034 on će na vas brzo udariti,
0035 čekajte ga na vodu Vlahinju,
0036 tu će vojska konak učiniti.
0037 Ako vama bog i sreća dade
0038 Da vi onu vojsku zaćerate
0039 U Kriničke šume i klisure,
0040 Đe nejmade puta nikakvoga,
0041 Nako tvrđa i drača bodljača,
0042 Biće vaša slava i pobjeda."
0043 Kad vladika vilu razumio,
0044 On sakupi od zemlje glavare,
0045 S glavarima vijeć učinio
0046 I ovako riječ govorio:
0047 "Crnogorci, moja braćo draga,
0048 ljto skorije vojske podignite,
0049 neka vojska dođe na Cetinje
0050 da budemo spravni i gotovi,
0051 da junački Turke dočekamo,
0052 radi svete vjere pravoslavne,
0053 rad’ slobode mile i predrage,
0054 da mi našu krvcu prolijemo,
0055 da u ropstvo tursko ne panemo,
0056 jer je bolje, braćo, poginuti
0057 no slobodu svoju izgubiti
0058 i rišćansku vjeru ispustiti."
0059 Tu glavari riječ razumješe
0060 Na Cetinje vojske dovedoše.
0061 Pa vladika kad vidio vojsku,
0062 On uljeze u crkve bijele,
0063 Božestvenu služi leturđiju.
0064 Poslje službe vodu osvetio,
0065 Sve vojnike vodom okropio,
0066 I časnijem krstom prekrstio,
0067 Pa krst uze u ruku bijelu,
0068 S glavarima vojsku podignuo,
0069 Do Maršulje do vode studene,
0070 Tu na troje razdijeli vojsku,
0071 Jednu daje Đurašković Janku,
0072 Drugu daje Mićunović Vuku,
0073 Da zapanu oni u potaju:
0074 Janko s desna pri gori Pržniku,
0075 Mićunović od strane lijeve,
0076 Pri vrh Vranja zelene planine,
0077 A treću je vojsku ostavio
0078 Na sredinu da dočeka Turke,
0079 I tu vojsku bješe naredio,
0080 Sve po redu pleme do plemena,
0081 A pred njima plemenske glavare,
0082 Vojevode, kneze i serdare,
0083 I delije mlade barjaktare.
0084 Tu stadoše tri bijela dana,
0085 A kad treći oko podne bilo,
0086 Ali eto ide turska vojska,
0087 Pa kad dođe na vodu Vlahinju,
0088 Tu konjici konje odsjedoše
0089 I na travu konje popenjaše,
0090 Svi pješaci u hlad počinuše,
0091 Oko sebe straže postaviše.
0092 To viđela vladičina straža,
0093 Sve vladici pravo kaževala.
0094 Kad vladika stražu razumio,
0095 Diže vojsku pošto sunce zađe,
0096 Blizu truske notnjo pristupio,
0097 Pređe neg’ se zora zabjeljela
0098 Udariše mladi Crnogorci,
0099 Prve straže ognjem oboriše,
0100 Pa na druge juriš učiniše,
0101 Na tabore turska nasrnuše,
0102 Kad se Turci boju ne nadali.
0103 Da ti bješe vidijeti, pobre,
0104 Teške muke što napade Turke!
0105 Ostaviše konje povezane,
0106 Prah, olovo i drugu zahiru,
0107 I oružja više polovinu,
0108 Pleći daše a bježati staše;
0109 No im loša sreća priskočila,
0110 Jer ih ćera vladičina vojska,
0111 A dočeka Mićunović Vuče,
0112 ne dade im bjegat’ na tragove.
0113 Pak ev’ muke još i grđe Turkom,
0114 U to doba udario Janko
0115 S desne strane od gore Pržnika,
0116 Živim ognjem Turke ućeraše
0117 Među guste šume i klisure,
0118 Guste šume brže optekoše
0119 I u njima Turke zatvoriše,
0120 Tu stojaše dok Turci nestaše.
0121 I to mjesto Carev Laz nazvaše.
0122 To je bilo kada se činilo,
0123 I da si mi zdravo, pobratime,
0124 Bog ti dao zdravlje i veselje,
0125 I vitez’ma koji to činiše
0126 Vječnu radost i rajsko naselje!