Careva kći i svinjarče

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Bio jedan car pa imao kćer, koja je imala na sebi tri belege: na čelu kao zvezdu, na prsima kao sunce, na kolenu kao mesec. Kad doraste do udaje, rekne ocu, da ne će ni za koga poći koji njene belege ne pogodi, a koji pogodi, za onoga će poći, da bi bio najveći siromah ili prosjak. Kad se to razglasi po svetu, stanu je prositi mnogi carevi i kraljevi, ali ona nije htela poći ni za jednoga, jer ni jedan nije mogao pogoditi njezinih belega. Jednom ona iziđe s dvorkinjama u šetnju, i naiđe u polju na jednoga siromaška dečka gde čuva jednu krmaču i troje praščića, koji su u isti mah krmaču sisali. Kad careva kći vidi praščiće, vrlo joj omile, pa se otisne od drugih devojaka i otide k svinjarčetu, koje je malo dalje od krmače stajalo, i zapita ga: "Hoćeš li mi da ti jedno prasence ispod svoje krmače?" A svinjarče odgovori: "Hoću, gospođo." Ona ga upita: "Po što?" A on odgovori: "Ne ištem ništa, samo da otkriješ lice da te vidim." Careva kći onda otkrije svoje lice i ne sećajući se belege, a on joj opazi belegu na čelu, pa onda uhvati jedno prase i da joj, ona uzme prase i radosna otide kući s ostalim devojkama. Kad u veče dete otera kući krmaču i dvoje prasaca, otac napadne nanj i stane ga karati: "Gde ti je prase, ubio tamo njega Bog! Ja gledam da zapatim, a ti rašćerdavaš." Dete nije htelo kazati, kome je prase dalo, nego reče, da je zaspalo, te praseta nestalo. Careva kći otišavši kući, odmah pokaže prase ocu i materi, i ono njima obadvoma omili, jer je bilo vrlo lepo, pa reknu kćeri, da bi dobro bilo, kad bi mogla dobiti još jedno, a ona mu odgovori, da ima još dvoje. Te tako sutradan digne se opet s dvorkinjama, i otide k svinjarčetu, i zaište u njega još jedno prase. A svinjarče joj kaže, da će joj dati prase, ali da mu da da joj vidi grudi. Ona odmah razdrlji prsi, a on kad joj vidi na prsima belegu, da joj i drugo prase. Careva kći uzme prase pa vesela otide kući, a svinjarče s krmačom i jednim prasetom opet svojoj, i otac ga za drugo prase još većma iskara Treći dan dođe careva kći na ono isto mesto, i zaište od svinjarčeta i treće prase. On joj obeća dati, samo da se otkrije do kolena, da joj vidi kolena. Ona se otkrije, a on kad opazi na kolenu belegu, da joj i treće prase. Onda careva kći otiđe i s trećim prasetom svojoj kući, a svinjarče sa samom krmačom opet svojoj, i sad se i otac i mati još većma rasrde, i tako ga iskaraju i izruže, da jedva bez boja ostane. Posle nekoga vremena reče svinjarče materi, da mu umesi jednu pogaču i ispeče jedno pile i da mu natoči čuturu vina i da struk bosiljka. Mati mu to sve pripravi i spremi u torbu. On uzme torbu na rame pa pođe i na polasku reče materi "Idem, majko, da i ja pogađam carevoj devojci belege; ne bi li Bog dao da pogodim!" Mati mu na to odgovori: "Jaoj, moj sinko, nema te sreće u nas." A on joj opet reče: "Ja se nadam majko, ako Bog da." I tako se digne i dođe u carev dvor, kad tamo, a to došao i jedan Turčin da pogađa. Kad ih izvedu k devojci da pogađaju, reče Turčin svinjarčetu: "Ded sinovče ti prvi govori, a ja znam šta ću govoriti " Onda svinjarče začne govoriti: "Devojko, jeli ti na čelu zvezda?" Tek što on to izusti, a Turčin mu u reč: "Valaj baš smo u jednoj misli." Devojka se otkrije pa reče dečku: "E, to si pogodio; sad kazuj šta imam na grudima." Dečko odgovori: "Imaš sunce." A Turčin se odmah utakne: "Valaj i bila, baš sam to hteo da izreknem." Careva devojka otkrije i grudi pa reče dečku: "I to si pogodio; kazuj još šta imam na kolenu. ' Dečko odgovori: "Imaš mesec." A Turčin: "Moje mi vjere, sinovče, šta ćemo nas dvojica sad? Ja sam to sve znao." Onda se svi uzbune šta će činiti: devojka je volela za Turčina, jer je bio lep momak i gosposki odeven, a svinjarče u siromaškim haljinama. Najposle narede da obojica prenoće s devojkom, pa kome nađu ujutru devojku okrenutu, onoga da bude. Kad nastane noć i oni legnu spavati, a devojka se okrene Turčinu. Onda dečko ustane pa iziđe na polje, a devojka zapovedi Turčinu: "Idi brže i ti za njim, pa štogod on uzradi, ono radi i ti." Dečko izišavši na polje, čučne u mraku, pa izvadi iz torbe pogaču i pečeno pile i čuturu s vinom pa stane jesti i piti. Turčinu se kroz pomrčinu učini da dečko radi onaj posao koji cara s konja stera, pa i on čučne i jedva se s velikim natezanjem oneredi. U tom čujući Turčin da dete nešto jede i mlješte, pomisli da ono jede svoju nečist, pa stane i on jesti svoju. Svinjarče kad se najede i napije, uzme onaj struk bosiljka, pa se stane trti njime po licu, a Turčin pomisli da se ono maže svojom nečišću pa uzme i on od svoje što još nije bio pojeo, te se dobro umaže po obrazu. Posle uđu obojica k devojci, i legnu uza nju, jedan s jedne, drugi s druge strane. Devojka se opet okrene Turčinu, ali od smrada i gada nije mogla trpeti, nego se odmah okrene svinjarčetu koje je mirisalo na bosiljak, i tako ujutru nađu devojku okrenutu k svinjarčetu. Svinjarče posle ostane onde kao carski zet, i dovede k sebi oca i mater, te su živeli sretno do svoga veka.

Izvor[uredi]

  • Karadžić, V. S. 1870. Srpske narodne pripovijetke, drugo umnoženo izdanje. Beč, u nakladi Ane, udovice V.S. Karadžića. str. 255–258.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vuk Stefanović Karadžić, umro 1864, pre 156 godina.