Pređi na sadržaj

CRNA NOĆI...

Izvor: Викизворник
CRNA NOĆI...
Pisac: Mita Popović



* * *


     CRNA NOĆI...
            
Crna noći, mutno čelo,
Crno žiće crno doba —
Svuda razdor i nesloga
Svud kleveta, laž i zloba,
Svud lukave, trovne zmije...
Hajde vino nek se pije!

Nek se pije, nek se troši,
Kao turska krvca da je,
Nek zvekeću gojne čaše,
Da ne čujem uzdisaje
Iz nedara što se kradu
U golemom našem jadu!

Prva čaša rujna vina
Neka je u zdravlje rodu
I Srbinu, na bojištu
Što će pasti za slobodu!
Od mejdana ko se boji:
Brojanice neka broji!

Ko je Srbin, nek je Srbin,
Neka ljubi veru, boga!
Posle vere, posle boga
Prva nek je njemu sloga!
De se sloga ne poštuje,
Tamo ropstvo lance kuje.

...Crna noći, mutno čelo,
Crno žiće, crno doba —
Svuda razdor i nesloga,
Svud kleveta, laž i zloba,
Svud lukave trovne zmije —
Hajde vino nek se pije!

Grmilo je... sevalo je...
Strašne behu nepogode:
Lokali su izdajice
Tvoju vrelu krvcu, rode!
Al' junaci, što nam paše
Sačuvaše ime naše!

I još ima, da nas čuva
Svete pravde strašnog boga;
Il' ako ni njega nema;
Evo mača plamenoga!
Mač slobodu neka brani,
Kad nastanu burni dani!

...Crna noći, mutno čelo,
Crno žiće, crno doba —
Svuda razdor i nesloga
Svud kleveta, laž i zloba,
Svud lukave trovne zmije —
Hajde vino nek se pije!

Prepunjena treća čaša
Vina mrka, vina jaka,
Nek u zdravlje bude, braćo,
Naših lepih devojaka!
Ta devojke to su nama
Što je krilo tičicama!

Kao crne, slepe noći
Što razgoni sunce vrelo:
Tako osmej devojaka
Razvedri nam mutno čelo —
I pravo je, da se seća
Svaka čela svoga cveća!

Meke grudi, slatki zbori
Poljupci i zagrljaji,
Tajne želje i osmejci
I lagani uzdisaji...
Il' čoveku što će više,
Dok mu čila duša diše?

Još jedared braćo mila
Nek zvekeću gojne čaše:
Prezirite, što je tuđe,
Prigrlite, što je vaše!
Svi recite: tuđe ne ću,
Al' za svoje pašću, mreću!

Ko je pevac, neka peva,
Ko je krojač, neka šije,
Ko je težak, neka ore,
Jevanđelje pop nek štije —
Svakom svoje valja dati,
Pa moramo procvetati!

N htelo bi srce moje
Još i više da vam poje,
Al' tavnica j' glava moja
Robovi su misli moje,
Pa ne mogu kud bi htele
Da polete misli smele.

Ad' doći će željno doba
Bog dao, da dobro slutim! —
Kada sve ću da ispričam,
Što ću danas da oćutim;
A i dotle — što ću drugo
Da vam pričam, braćo, dugo?

Crna noći, mutno čelo,
Crno žiće, crno doba,
Svuda razdor i nesloga
Svud kleveta laž i zloba,
Svud lukave, trovne zmije —
Hajde vino nek se pije!



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.