Huligan (Jesenjin)

←Poslednji ja sam pesnik sela (Jesenjin)

Huligan
Pisac: Sergej Jesenjin

Kišica mokrim metlama mete
Balegu vrba s trave što sija.
Pljuckaj naramke lišća, o vetre,
Ti si huligan, ali sam i ja.

Volim kad plavi oblak gustiša
Kao goveđe stado se valja
I trbusima šuštećeg lišća
Svojih stabala kolena kalja.

Gle, moje riđe stado mi stiže!
Ko je o njemu pevao bolje?
Vidim, o vidim gde sumrak liže
Tragove nogu čovečjih poljem.

Rusijo drvena, sve mi na svetu!
Tvoj sam jedini pesnik i telal.
Pesama mojih zverinju setu
Još hrani cveće iz tvojih sela.

Ponoći, sjajnim luninim vrčem
Zagrabi mleka od breze bele!
Ruke seoskog groblja se grče,
Kao da nekog daviti žele!

Crna se strava po humlju šulja,
Zlobu zlikovca u vrt nam mrvi.
No samo ja sam razbojnik, hulja
I konjokradica stepski po krvi.

Ko vide kako, dok ponoć strepi,
Divljih trešanja vojska se roji?
Moraću i ja u plavoj stepi
S topuzom negde noću da stojim.

Ah, uveo je grm moje glave,
Zarobila me pesma do smrti.
Na robiju sam čuvstava stavljen
Da žrvanj stihova vrtim.

Ali ne boj se, bezumni vetre,
Spokojno pljuckaj lišće po travi.
Jer uzalud mi ime „poete”;
Kad pevam, ja sam huligan pravi.

prev. Nikola Bertolino