Hrđak al’ junak

0001 Knjigu piše Mekić Mehmed-aga
0002 od bijela Kolašina grada,
0003 šilje knjigu u Kuče kamene,
0004 po imenu vojvodi Radonji:
0005 "More čuješ, kučka vojevodo!
0006 Ja sam čuo da si junak bio,
0007 ajd’ izidi na vodu Verušu
0008 da bijeli mejdan dijelimo!"
0009 Kad Radonji taka knjiga dođe,
0010 na sabor je kuče sakupio,
0011 među njima knjigu poučio,
0012 ali tada govori vojvoda:
0013 "Da li Kuča nije golemoga
0014 ko će za me na mejdanu poći?
0015 Radonja je junak ostarao,
0016 ne može se ni konja držati,
0017 a kamoli mejdan dijeliti."
0018 Ko čujaše ništa ne zboraše,
0019 nego opet govori vojvoda:
0020 "Da li Kuča nije golemoga,
0021 ko će poći na mejdan Turčinu,
0022 evo njemu dvije puške male,
0023 i daću mu sablju okovanu,
0024 i daću mu ćercu za ljubovcu."
0025 No pozdno se momče nahođaše,
0026 jedno momče od Vasojevićah,
0027 te Radonji gleda među oči:
0028 "Ja ću poći, vojvoda Radonja!
0029 E ako me nećeš prevariti."
0030 Radonja mu božju vjeru daje:
0031 "Odista ti prevariti neću!"
0032 Sa zbora se Kuči podigoše
0033 i odoše na Kom na planinu,
0034 kad dođoše na vodu Verušu -
0035 al’ su Turci prvi dolazili,
0036 ižljegoše dvije mejdandžije,
0037 tek se staše, tek se celivaše,
0038 tek oskoči junak od junaka,
0039 no je Turčin riječ besjedio:
0040 "Avaj jadan Stanković Jovane!
0041 Da l’ ne nađe vojvoda boljega,
0042 da na tebe ne griješim ruke?"
0043 A dijete od godinah ludo,
0044 ma Turčinu odgovara mudro:
0045 "A tako mi, Mekić Mehmedaga!
0046 Kad se kuči na zbor okupiše,
0047 zbor zboriše, vijeće činiše,
0048 da boljega hrane za boljega,
0049 a mene su na teb’ opravili.
0050 Ako bog da, te bude suđeno,
0051 da ti danas posiječem glavu."
0052 To rekoše, pak se udariše.
0053 A da ti je muku sagledati
0054 ka pogoni Ture po megdanu.
0055 Ono gleda vojvoda Radonja,
0056 i Radonja riječ besjeđaše:
0057 "O dijete, Stanković Jovane!
0058 Mahni bolje, opale ti obje!
0059 A rašta me stara već nagrdi,
0060 da kome ćeš ostavit đevojku,
0061 uz đevojku onoliko blaga!"
0062 Skoči Jovan s desne na lijevu,
0063 iza sablje posječe mu ruku,
0064 drugom mahnu, posječe mu glavu.
0065 Kad Mekići braća sagledaše,
0066 puška puče, zavrže se kavga,
0067 ubiše se zelenom planinom
0068 dokle ih je noćca razdvojila.
0069 Tu četiri brata pogiboše
0070 od bijela Kolašina grada,
0071 i ostalih sedamnaest drugah;
0072 no kad vruća boja razdvojiše
0073 jedno momče zove kolašinsko,
0074 e doziva vojvodu Radonju:
0075 "A tako ti, vojovda Radonja!
0076 Od mojega boja silovnoga
0077 je l’ ti drugah kolik’ poginulo,
0078 a ima li mlogo ranjenikah?"
0079 Radonja se bogom kunijaše
0080 da mu druga nije poginulo
0081 osim ranjen Stanković Jovane,
0082 a ni njemu ništa biti neće.
0083 "No tako ti, Ture kolašinsko!
0084 Je li vama poginulo drugah,
0085 kaži pravo, tako bio zdravo,
0086 nemoj krivo, tako bio živo?"
0087 Njemu veli Ture Kolašinče:
0088 "Rašta ti ja pravo kazat neću?
0089 A znaće se brzo svakojako:
0090 od našega grada Kolašina
0091 pogiboše dvadeset građanah
0092 i pred njima četiri Mekića."
0093 Na tome se oni razdvojili,
0094 tada Kuči šenluk izvrgoše,
0095 otole se zdravo povrnuše,
0096 zdravo došli, vesela im majka,
0097 zdravo došli doma na dvorove,
0098 ma Radonja povede Jovana,
0099 izvida ga, dade mu đevojku,
0100 i ostalo što je obećao.