Hristos u krčmi
| Hristos u krčmi Pisac: Mileta Jakšić |
HRISTOS U KRČMI
U krčmi je puno dima od jeftina duvana, puno sramotnih reči i bezbožne psovke. Kroz maglu se vide crvena, pijana lica, zakrvavljene oči: seljaci piju i svađaju se. Sa crne grede ozgo visi čađava lampa i čkilji žutim, nečistim plamenom kao umrljana zvezda.
Vrućina kao u paklu, a osim svega, rakija vonja i davi svojom smrdljivom atmosferom.
Otvoriše se vrata i putnik jedan, mladić, uđe u krčmu, a za njim uleti svež noćni vetar. Stranac je u neobičnoj nošnji: na njemu beo burnus privezan crnom vrpcom oko čela. Iz belog platna gleda mlado lice, bledo i spokojno.
Stranac se prvo obazre pa onda sede za jedan sto, lagano spusti na nj obe ruke u kojima držaše struk ogromnog krina. On s bolnim osmehom gledaše u ljude, a oni zadivljeno u njega.
Nastade tišina, nemo čuđenje i tih, bojažljiv šapat; nestade gnevne vatre s uzbuđenih lica, jer sa mirisom koji se razlivaše iz čaše grdnoga krina kao medena struja a koju ljudi lakomo srkahu dišući duboko — uđe im mir u duše i gađenje od krčme. I sa ljubavlju, s detinjskom radoznalošću gledahu u gosta i u njegov cvet, iz čije krune izleti noćni leptir jedan, i dok je leptir praćen pogledom sviju, letao, kružeći oko čađave lampe — Njega nestade.
Izvor[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|