Hristos pred Pilatom
Hristos pred Pilatom
Spolja dopiru glasi,
kao talasi
burnih mora:
- Raspni ga! Raspni ga!
Pilat, pun briga
teških, mračno gleda preda se.
Mrki oblaci, kobni,
svetlost sunčanu gase.
A On, ko ideja,
čista, bela, uzvišena,
čiju pobedu u sebi nosi,
stoji nem, odvažan,
u kolu ubica,
fariseja.
Tišina.
Cvrkut ptica
onemeo je.
- Uzmite telo moje!...
Sunce se otme za trenut jedan
i tužno Mu plače u kosi...
Spolja se čuju glasi,
ko burni talasi:
- Raspni ga! Raspni ga!
|